Izvor: B92, 10.Okt.2011, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajvan: Ujedinjenje s Kinom da čeka
Tajpej -- Nije vreme za ujedninjenje Tajvana i Kine, kaže predsednik Ma Jing-điju. Kineski predsednik Hu Đintao pozvao na "mirno ujedinjenje". Napetost uoči izbora.
Predsednik Tajvana Ma Jing-điju kaže da sada nije vreme za ujedinjenje Tajvana i Kine. To je odgovor na poziv predsednika Narodne Republike Kine Hu Đintaoa za ujedinjenjem kineske teritorije s tim ostrvom. Predsednik Tajvana vođe NR Kine podseća na jedan vek stari poziv - da se demokratizuje i uvede slobode, ljudska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prava, i "souči s postojanjem" Tajvana.
"Zadržavamo status kvo na [tri principa]: ’ne ujedinjenju, ne nezavisnosti i ne korišćenju sile’", ponavlja predsednik Ma.
„Taj stav je mnogo doprineo popuštanju napetosti preko Tajvanskog moreuza i stekao priznanje i podršku međunarodne zajednice", podseća predsednik Tajvana.
„Ne treba zaboraviti da je naš osnivač dr Sun Jat-sen uspostavio slobodnu i demokratsku naciju, s uravnoteženom raspodelom bogatstva", rekao je predsednik Ma hiljadama ljudi okupljenim na skupu ispred predsedničke palate, ističući i da NR Kina treba da preduzme „hrabre korake u tom pravcu".
Tajvan treba da bude reper za sva kineska društva, tvrdi predsednik Ma.
Izjava šefa tajvanske države usledila je dan pošto je predsednik NR Kine Hu Đintao pozvao na ujedinjenje dve strane.
U Kancelariji predsednika u Tajpeju nisu mogli ni da potvrde ni da poreknu da je ranije pripremljen govor izmenjen posle poziva iz Pekinga.
Praznik je proslavljen pokazivanjem vojne moći Tajvana, paradom oklopnih vojnih jedinica, letom vojnih aviona, ali i šarolikom paradom dece u kostimima tigrova.
Zašto nema ujedinjenja?
Ma Jing-điju (馬英九) je ove reči zvaničnom Pekingu uputio s proslave stote godišnjice od početka revolucije 1911. godine, u kojoj je lekar, revolucionar i politički lider Sun Jat-sen (孫逸仙) predvodio snage koje su zbacile carsku dinastiju Ćin (秦朝) i osnovao Republiku Kinu (中華民國).
Predsednik Hu Đintao (胡錦濤) u nedelju je upozorio vlasti na Tajvanu da ne nastavljaju s pozivima za priznavanje nezavisnosti. On je istovremeno pozvao na „ujedinjenje mirnim sredstvima".
„Moramo da ojačamo naše protivljenje nezavisnosti Tajvana i promovišemo blisku razmenu i saradnju među sunarodnicima na obe strane", poručio je predsednik Hu.
To je učinio na proslavi iste godišnjice, jer i u NR Kini Sun Jat-sena smatraju „ocem nacije".
„Ponovno ujedinjenje nenasilnim sredstvima je ono što najviše odgovara temeljnim interesima naroda Kine, među njima i sunarodnicima na Tajvanu", rekao je predsednik Hu.
Računajući na dobijanje drugog mandata u neizvesnoj predsedničkoj trci na Tajvanu, zakazanoj za januar 2012. godine, Ma Jing-điju je odgovorio Pekingu, znajući da svake četvrte godine uoči izbora dolazi do jačanja napetosti.
Otrovne strelice preko Tajvanskog moreuza se šalju, pre svega, zbog vatrenih izbornih govora na Tajvanu, kada kandidati podsećaju na potrebu za punom nezavisnošću. Iz Pekinga tada obično stižu upozorenja da će Tajvan ujediniti i silom, ako to bude potrebno.
Uzburkane vode Tajvanskog moreuza
Do dolaska Ma Jing-đijua na mesto predsednika, odnosi Tajvana i Kine su bili opterećeni neprestanim insistiranjem vlasti u Tajpeju na sticanju pune nezavisnosti.
Sadašnji šef države, predsednik nacionalističke partije Kounmintang, zauzeo je pragmatičniji kurs saradnje i povećanja trgovinske i privredne razmene sa Pekingom. Tako se održava međusobni status qvo na tri principa: „ne ujedinjenju, ne nezavisnosti i ne upotrebi sile".
Ma Jing-đeu svoju predizbornu kampanju zasniva na privrednom bumu postignutom zahvaljujući povećanju trgovinske razmene s Kinom, dok mu opozicija zamera da je dopustio NR Kini da ekonomskim sredstvima ponovo privuče Tajvan.
Predsednik Tajvana je suočen s ozbiljnim izazovima opozicije. Nju predvodi predsednica Demokratske progresivne partije (DPP) Cai Ing-ven, koja je uspela da oporavi svoju liberalnu stranku i postane opasan rival vladajućoj partiji.
To je postigla svojom umerenom politikom i insistiranjem na socijalnim pitanjima, posle izbornog debakla njenog prethodnika Čen Šui-biana, koji je završio u zatvoru zbog korupcijskih skandala.
Tajvan (Republika Kina) ne priznaje vlast Pekinga. Ta Republika je trajala do 1949. godine, kada su komunisti preuzeli vlast nad većim kopnenim delom savremene Kine.
Tajvan i nekoliko ostrva oblasti Fuđijan su odvojeni, jer su na njih pobegli nacionalisti, pre svega članovi partije Kuomintang, koja je poražena u građanskom ratu.
Narodnu Republiku Kinu je 1. oktobra 1949. godine proglasio vođa komunističke revolucije Mao Cedung.
*) - Srbija ne priznaje Tajvan (Republiku Kinu) kao samostalnu državu, od priznavanja Narodne Republike Kine, osnovane 1. oktobra 1949. godine.
