Izvor: Vostok.rs, 17.Nov.2012, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne peska na Marsu
17.11.2012. -
Prvi put posle svog sletanja na Crvenu planetu u avgustu letelica na Mars «Kjuriositi» je pristupila ključnom delu misije – hemijskom ispitivanju tla. Mehanički manipulator je uzeo prvi uzorak s ravnice u gigantskom krateru Gale. Manja količina crvenkastog peska dva dana je ispitivana u laboratoriji u samoj letelici.
Po podacima predstavnika tima «Kjuriositi» na zemlji, test je prvi put dao dobre rezultate – dobijeno je mnoštvo podataka, koje istina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tek treba obraditi. Vest je zvučala pomalo intrigantno: «Da bi se bolje shvatilo šta smo saznali planiramo da uzmemo još uzoraka.» Drugi detalji nisu saopšteni.
Pesak je ispitivan uz pomoć dva instrumenta. Prvi i verovatno glavni na letelici na Mars je analizator uzoraka (SAM). On čini polovinu ukupne mase naučne opreme. Zadatak analizatora je da otkrije prisustvo organskih materija. Dopunjava ga instrument (CheMin), koji je usmeren na hemijsko-minerološki sastav.
Naučnici upozoravaju: moguće je da organska jedinjenja koja budu pronađena na Marsu neće nedvosmisleno ukazivati na tragove života. Po rečima biologa iz MDU Jelene Vorobjove, spektralnom metodom su čak i na Plutonu otkrivene materije organskog porekla:
- Postoje različite vrste organskih materija, ima i aromatičnih jedinjenja koja nisu povezana sa životom, njih je u kosmosu pronađeno mnoštvo. Postoji i specifična organika, koja je vezana za život. Zato sastav elemenata još uvek ne daje odgovor. Na «Kjuriositiju» se nalaze spektralni uređaji koji mogu da daju analizu ne samo elementata, već i njihovih kombinacija. Ako analize spadaju pod pojam koji je vezan za život, to daje nadu.
Organika biogenog porekla, premda se i sastoji od istih šest poznatih elemenata, ima svoje karakteristične crte. Međutim, nije je teško razlikovati od nebiogene, kaže zamenik direktora Instituta za kosmička istraživanja Oleg Korabljov.
- To je vrlo teško pitanje. U principu, ima pristupa koji omogućavaju da se definiše takozvana hiralnost (chirality, asimetričnost molekula) u organskim materijama. Međutim, prvo ih treba otkriti na Marsu, što zasad nije učinjeno.
Uzgred rečeno, „Kjuriositi“ uopšte ne traži tragove života, kako pogrešno pišu agencije novosti. Njegov zadatak je da odredi da li su na Marsu ikad mogli postojati odgovarajući uslovi za životnu delatnost mikroorganizama i kakvu ulogu je u tome igrala voda. Važno je još da se utvrdi odakle se na planeti pojavio metan, koji je u atmosferi Marsa prisutan u malim količinama, nastavlja Jelena Vorobjova:
- To je jedan od bioloških markera: metan se stvara u procesu života, ali može da nastane i van života, na drugi način. Zato ne postoji 100% garancija ukoliko metan bude otkriven. Ipak, to bi bio uspešan rezultat, koji omogućava da se na planetu kasnije uputi konkretnija astrobiološka misija.
Čisto astrobiološka misija na Mars je već upućena sredinom 1970-ih godina. Aparati «Viking» su tražili tragove života i dobili su protivrečne rezultate. Njihovo tumačenje još uvek izaziva sporove u naučnom svetu. Po jednoj od verzija senzore aparata je «prevario» hidrogen u čijem prisustvu žive lokalne hipotetičke bakterije. Hidrogen im pomaže da se ne zamrznu u hladnoj klimi. Po rečima Jelene Vorobjove prilikom reprodukovanja situacije «Vikinga» u laboratoriji MDU mikroorganizmi su odlično opstajali u sredini s visokom koncentracijom hidrogena. Tako da rezultati od pre 35 godina imaju novu naučnu interpretaciju koja potvrđuje mogućnost života na tlu Marsa. Samo treba detaljnije ispitati njegov sastav, čime se upravo i bavi letelica «Kjuriositi». Za otkrivanje tajne hemije Marsa od pre 2 milijarde godina do današnjih dana aparat ima 23 meseca.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
