Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Avg.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna nafte u Bajkalskom jezeru
IRKUTSK - Posle višednevnih istraživanja, batiskafi "Mir 1" i "Mir 2", zaronjeni na dno Bajkalskog jezera, locirali su izvorište iz kojeg nafta dospeva u vode Bajkala, objavila su ruska glasila.
Naučnici su do sada utvrdili da Bajkal ne krije velike rezerve nafte, ali bi detaljno istraživanje izvorišta, živih organizama i vode moglo da odgonetne tajnu najvećeg slatkovodnog jezera u svetu i mehanizam nastanka glavne eneretske sirovine, koji još uvek nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dešifrovan.
Direktor Limnološkog instituta Sibirske podružnice Ruske akademije nauka, akademik Mihail Gračev, tvrdi da se izvorište nafte nalazi južno od izlaza iz Barguzinskog zaliva, na dubini od približno 850 metara.
Članovi ekspedicije su sa tog mesta uzeli uzorke nafte, živih organizama i vode za potrebe laboratorijskih istraživanja, a pokazalo se da u toj nafti postoji veliki broj živih organizama. Sa dna Bajkalskog jezera godišnje u njegove vode dospeva, kako je potvrđeno na osnovu istraživanja ruskih naučnika, oko četiri tone nafte.
Dno Bajkalskog jezera je, inače, pokriveno pukotinama iz kojih izvire nafta. Jezerski mikroorganizmi tu naftu u potpunosti upiju, pri čemu voda Bajkala ostaje čista.
Organsko ili mineralno poreklo nafte?
Akademik Gračev smatra da će uzorci vode sa dna jezera pružiti nove podatke u vezi porekla nafte, za koje naučni krugovi još nemaju jedinstven stav.
Naučna gledišta o načinu nastanka nafte se dele u dve osnovne grupe. U prvoj su hipoteze o organskom poreklu nafte, prema kojima nafta nastaje od fosilnih ostataka životinja i biljaka, dok se druga zasniva na minerlanom (abiogenom) poreklu, vezanom za sintezu nafte od neorganiskih jedinjenja.
U toku godine dve hiljade zemljotresa
Bajkalsko jezero, staro 25 miliona godina, ima najveću dubinu od 1.743 metra po čemu je bez premca na planeti. Dugačko je 636 kilometara, a sadrži oko 23.000 kubnih kilometara vode. Ta količina obuhvata 20 odsto svetskih i 90 procenata ruskih slatkovodnih rezervi. Na Bajkalu obitava 848 životinjskih i 133 biljnih vrsta kojih nema ni u jednom drugom jezeru u svetu.
U Bajkalsko jezero se uliva 340 rečnih tokova, od koji su sedam veće reke, dok iz te ogromene vodene mase otiče jedino reka Angara.
Geolozi smatraju da se Bajkalsko jezero i danas nalazi u zoni žive tektonske aktivnosti, o čemu svedoče zemljotresi i mnogobrojni izvori tople vode na obalama jezera. U toku godine seizmografi registruju do dve hiljade slabih zemljotresa u oblasti Bajkala. UNESKO je uključio Bajkalsko jezero u listu svetskog prirodnog nasleđa.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
