Izvor: Politika, 05.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna manastirskog kung-fua
Viševekovna tradicija izučavanja borilačkih veština u Šaolinu postala je brend prepoznat u celom svetu
Od našeg specijalnog izveštača
Dengfeng (Kina) – „Dobro došli u Dengfeng, epicentar kineskog kung-fua”, sugestivnim glasom vodič najavljuje da smo konačno stigli na željno iščekivano odredište. „To je, dakle, to”, pomislim i u trenutku počinju da naviru slike iz najranijeg detinjstva. Smenjuju se sećanja na kung-fu filmove, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su obeležili odrastanje dece rođene u socijalističkoj Jugoslaviji. Oni ne samo da su bili naš prozor u Kinu već su i jedan od najuspešnijih načina kineskog predstavljanja zapadnom svetu. Ovde, u neposrednoj blizini mitskog manastira Šaolin, na mestu odakle je sve krenulo, nema ni traga onoj pompeznosti i šarolikosti na kojoj su izgrađeni stereotipi o Dalekom istoku. Područje oko svete kineske planine Song Šan u najnaseljenijoj kineskoj pokrajini Henan ni po čemu se ne razlikuje od pasivnih krajeva na bilo kom mestu na svetu. Henan bi inače, da se tretira kao zasebna država, po brojnosti stanovništva bio među prvih deset zemalja sveta.
Slike svakodnevnog života prijaju posle prenaglašenih doživljaja kineskih megalopolisa, koji ubedljivo dočaravaju predstavu kineskog ekonomskog džina. „Kineski san”, reći će naši domaćini.
Zato je jasno zbog čega se rasadnik najboljeg kineskog kung-fua smestio upravo ovde. Jer, kung-fu, naročito onaj razvijen pod paskom strogih monaha Šaolina, nije samo priča o fizičkoj spremnosti i borbenoj nadmoći. Mentalna snaga i duhovni mir podjednako su važan element, s ponosom će istaći svaki Kinez.
Proređeni vazduh na obroncima Song Šana, svedeni, ali moćni predeli pridošlici iz potpuno drugačijeg sveta izgledaju kao savršena scenografija za razvoj discipline koja osnažuje um i telo. Samo u ovom okrugu postoje 34 škole borilačkih veština koje pohađa 100.000 đaka. To su u suštini obične škole koje priznaje kineski obrazovni sistem, ali akcenat je stavljen na izučavanje kung-fua. Kako su nam objasnili domaćini, deca osim borilačkih veština uče i druge predmete – kineski, matematiku, engleski, istoriju... Politika škola je otvorenost prema svima, uključujući i strance. Cene međutim nisu jedinstvene: mesec dana izučavanja kung-fua koštaće strance oko 1.500 evra, dok je godina dana za Kineze oko 2.000 evra.
A kako izgleda jedan dan u školi kung-fua Šaolin?
Težište je na zahtevnim treninzima, koji su raspoređeni u jutarnje i popodnevne termine, dok su između njih uglavljeni ostali časovi i obroci. Ustaje se u ranu zoru, a u krevet se ide sa prvim sumrakom. Efekti spartanske discipline vidljivi su i golim okom. Polaznici kung-fu škole Šaolina u odličnoj su formi, a problemi sa kilažom su ovde potpuna nepoznanica, kao uostalom i u najvećem delu Kine.
Praktični zapadnjački um ne može a da ne pita: „A šta oni rade po dobijanju diploma?”
Prevodilac umesto odgovora pokazuje treperavu elektronsku tablu na ulazu u školsko dvorište, a kineska slova tvrdoglavo čuvaju tajnu natpisa od svih koji dolaze iz spoljnog sveta.
„To je čestitka za nekoliko polaznika koji su zadovoljili kriterijume i postali deo elitnih, specijalizovanih jedinica Kineske narodne armije.” Ovo je inače i najpoželjnija varijanta među mladim štićenicima škola podno planine Song Šan – služiti u armiji, pogotovo kao specijalac, velika je čast. A siguran posao nije ništa manje privlačan element.
Ne mogu, međutim, svi tamo, pa jedan deo polaznika nalazi mnogo manje romantično zaposlenje u službama za obezbeđenje. Drugi pak putuju po svetu kao zvezde kung-fua. Beogradska publika će se setiti nezaboravnog nastupa majstora kung-fua manastira Šaolin pre nekoliko godina u „Sava centru”... Najtalentovaniji i najuporniji će ostati ovde i možda jednog dana osnovati sopstvenu školu borilačkih veština. Mukotrpan je to put i za titulu majstora borilačkih veština u hramu Šaolin valja trenirati najmanje 15 godina.
Vreme je, međutim, da se krene dalje, još dalje u planinu. Turistički autobusi iz svih krajeva Kine, ali i iz celog sveta hrle da vide ono bez čega ne bi bilo ni svih ovih škola niti planetarne popularnosti kung-fua – u hram Šaolin.
Opsada turista nikako ne jenjava, ali to ni najmanje ne smeta ovom svetilištu da već na prvi pogled isijava nekakav meditativni mir. Pravi biser kineske tradicionalne arhitekture, čiji je temeljni postulat postizanje što veće harmonije između prirode i građevina, hram Šaolin kao da je oduvek tu bio, savršeno uklopljen u krošnje senovitog drveća.
Mitologizovana priča o začecima kung-fua na ovom prostoru navodi da je izvesni indijski redovnik u 5. veku doneo u Šaolin veštinu koja se zasnivala na oponašanju životinjskih pokreta. Monasi su kasnije te pokrete razvili do perfekcije, najpre za samoodbranu, a potom i kao napadačke tehnike.
Provera ovog predanja je, međutim, pokazala da je to predanje više u sferi mitologije nego što je zaista zasnovano na činjenicama. Borilačke veštine su postojale u Kini i pre 5. veka, a u Šaolin su ih doneli najverovatnije odbegli vojnici u potrazi za utočištem. Najvećim delom svoje istorije hram je bio veoma bogat, a monasi su se brzo proslavili kao odlični borci. Ali ipak nisu bili nepobedivi i najveća katastrofa je zadesila hram 1928. godine, kada je pao u ruke osvajača, koji nisu marili za njegov kulturno-istorijski značaj. Duša Šaolina – viševekovni rukopisi o teoriji kung-fua, tradicionalnoj medicini i budizmu – uništena je. Velikim majstorima je tako jedino ostalo da usmenim predanjem šire učenje i prenose ga novim generacijama.
Danas, Šaolin izgleda kao da se savršeno snašao u modernom svetu. Posle prekretnice koju je osamdesetih označio film „Hram Šaolin”, izgleda da je na Zapadu nastupilo novo doba slave monaha boraca. Pod kormilom vrhovnog monaha, opata Ši Jongšina, Šaolin je postao brend prepoznatljiv svuda u svetu. Monasi obilaze planetu, a škola kung-fua ima svoje ekspoziture na nekoliko kontinenata. Kritičari im zameraju komercijalizaciju i manjak bavljenja duhovnošću. Novi duh Šaolina možda najbolje zaokružuje opaska pomoćnice direktora jedne od škola: „Učimo iz tradicije, ali vremena se menjaju.”
