Izvor: Politika, 02.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna Šinkolobve
Međunarodnu atomsku agenciju interesuje da li Iran nabavlja nuklearnu sirovinu na ekvatoru
Nova globalna otimačina za rudna blaga DR Konga počela je uveliko i pre ustoličenja prvog demokratski izabranog predsednika 6. decembra u Kinšasi. Žozef Kabila (35), sin pokretača petogodišnjeg građanskog rata u DR Kongu (1998–2002. godine) Lorena Kabile, nekadašnjeg studenta beogradskog univerziteta, simpatizera Ernesta Če Gevare i štićenika Mao Cedunga, novi je lider države >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa basnoslovno velikim rezervama dijamanata, bakra, nafte, koltana, zlata...
Pokojni Loren Kabila je tokom krvavog sukoba u kojem je poginulo preko četiri miliona ljudi, u više navrata dodeljivao i poništavao rudne koncesije velikim svetskim rudarskim kompanijama: okružen elitnim jedinicama predsedničke garde, Loren Kabila je januara 2001. ubijen usred predsedničke palate u Kinšasi: 29-godišnji Žozef Kabila je odlukom na brzinu okupljenog ratnog kabineta za tri dana imenovan za predsednika. Mladi naslednik nacije sa 53 miliona stanovnika od samog početka muči muku sa rudama prebogatim istokom DR Konga, posebno sa legendarnim rudnikom uranijuma Šinkolobve iz kojeg su SAD pred Drugi svetski rat izvukle rudu za atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki. Iako se nalazi u provinciji Katanga, rodnom kraju pokojnog Lorena Kabile (Žozef je rastao u Tanzaniji, deo mladosti proveo je i u Kini), rudnik Šinkolobve uporno izmiče autoritetu mladog Kabile. Kada je DR Kongo 1960. godine stekao nezavisnost
(u to vreme zvao se Zair) belgijski kolonizatori su zatvorili okna i zasuli ih betonom. Šinkolobve je decenijama bio izvan medijske pažnje svetske javnosti, uprkos činjenici da baš taj kraj DR Konga raspolaže sa 60 odsto svetskih rezervi strateške sirovine, na koju su se toliko pozivale velike sile u vreme hladnog rata...
Kada su SAD posle završetka hladnog rata okrenule leđa svom zloglasnom pionu u centralnoj Africi, zairskom diktatoru Mobu Sese Seku, on je 1997. godine pred sam početak velikog građanskog rata u toj zemlji ponovo otvorio rudni kop u Šinkolobveu. Nepoznati kopači su neometano od rata koji je besneo u blizini godinama odatle vukli uranijum: velika rudarska nesreća u Šinkolobveu odnela je 2004. godine na desetine života, pa je Žozef Kabila tada naredio zatvaranje rudnika, ali se to nikada u praksi nije desilo, prenosi Bi-Bi-Si.
Ko sve poslednjih šest godina kopa, prodaje i kupuje uranijum ("238" i "235") iz rudnika Šinkolobve je velika tajna.
Pripadnici MONUC-a, najbrojnije mirovne misije UN na svetu: 17.000 "plavih šlemova" stacioniranih mahom na istoku te zemlje, nemaju pristup rudniku koji čuva teško naoružano privatno obezbeđenje.
Više od 6.000 golorukih rudara navodno već godinama kopa koltan u oknima Šinkolobvea i povremeno nailazi na uranijum, koji prodaje belosvetskim trgovcima koji se godinama vrzmaju po Katangi, povremeno prenose strane agencije.
Glasine da uranijum iz Šinkolobvea sve češće putuje preko Zambije do tanzanijske luke Dar es Salam za kupca u Iranu, ovih dana javno brinu Međunarodnu atomsku agenciju.
"Međunarodna agencija za atomsku energiju planira da pošalje tim eksperata u rutinsku misiju u DR Kongo da ispita glasine da uranijum iz Šinkolobvea možda stiže u Iran", preneo je Rojters iz sedišta IAEA u Beču.
Koliko je još uranijuma ostalo u podzemnim naslagama u Šinkolobveu muči razne centre moći širom sveta.
Tanja Vujić
[objavljeno: 02.12.2006.]
