Izvor: Politika, 19.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajanstveni Arafatov "trezor"
Nekadašnji izbeglički glavni štab PLO u Tunisu tamošnje vlasti su zatvorile odmah posle smrti palestinskog lidera
Vest o bizarnoj uličnoj prodaji, ukradene vojne uniforme Jasera Arafata, bivšeg vođe Palestinske oslobodilačke organizacije, za samo 2.000 novih izraelskih šekela (oko 350 evra) u srcu istoimenog najvećeg grada Gaze, od pre dva meseca pod upravom Hamasa, stigla je direktno iz protivničkog tabora Fataha.
Negirajući da je bilo ko od njihovih aktivista >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učestvovao u masovnoj pljački Arafatove rezidencije kada su u junu preuzeli vlast u uzanom mediteranskom pojasu, hamasovci su, prema navodima izraelskog "Jerusalem posta", poručili drugoj strani da sa incidentom nemaju nikakve veze, naprotiv, intenzivno tragaju za lopovima i gomilom stvari koje su odatle nestale.
Fatahov portparol na to odgovara da je u krađi učestvovalo, koliko se zna, na stotine Palestinaca među kojima je bilo i hamasovskih pristalica, koji su znamenitu kuću naprosto opelješili i odneli sve što se poneti moglo do običnih sitnica i Arafatovih ličnih stvari. Nestala je čak i plaketa Nobelove nagrade za mir koja je pokojnom palestinskom lideru uručena 1994. godine kad i drugoj dvojici bliskoistočnih mirotvorca, tadašnjem izraelskom premijeru Jicaku Rabinu i bivšem izraelskom ministru inostranih poslova Šimonu Peresu.
Posle smrti čuvenog lidera "palestinskog otpora" mnogi su "bacili oko" i na nekadašnji glavni izbeglički štab PLO u Tunisu, ali tamošnje vlasti su, kako prenosi arapska štampa u Londonu, ceo kompleks, u kome su osim Arafata i njegovih najbližih saradnika boravili i pripadnici bezbednosnih snaga dobro obučeni da spreče svaki mogući neželjeni upad, odmah zatvorili i otada ne dozvoljavaju nikom da makar zaviri među zidove. Proglasivši ga za "vlasništvo čitavog palestinskog naroda" odbili su više puta i samog predsednika Mahmuda Abasa da dođe do arhivske građe i, kako se veruje, "trezora informacija" pokojnog arapskog lidera, odnosno bogate korespondencije koju je Arafat, tokom 40 godina, vodio sa svim važnijim svetskim liderima. Sadržaj zasad dobro čuvanih dokumenata, zapisa i prepiske, intrigira i neke druge, manje znamenite Palestince od Abasa, ali, koliko je poznato, po upornosti u kontaktiranju tuniske vlasti prednjači bivši Arafatov pomoćnik, izvesni Ramzi Kuri.
Tunišani, međutim, uporno ćute kao i u najnovijem slučaju vezanom za ime Arafat. Udovici Suhi Arafat, ove nedelje, prenosi Bi-Bi-Si, bez objašnjenja oduzeto je tunisko državljanstvo koje je, kao i njena maloletna kćerka, stekla tek prošle godine.
Suha Arafat (45) koja poseduje kuću u Tunisu sve do smrti svoga muža (novembra 2004. godine) tu je živela a danas se, prema nekim doduše nepotvrđenim informacijama, nalazi na Malti.
Detalj, ne posebno interesantan, za širu čitalačku publiku bio je međutim povod da neki mediji ponovo bace svetlo na biografiju otresite brinete, rođene u Jerusalimu, u palestinskoj hrišćanskoj porodici, koja je na sebe skrenula pažnju javnosti već sa 20 godina, kada je prešla u islam i tajno se venčala sa mnogo starijim arapskim liderom koji je zašao u šezdesete. Kao strasni simpatizer PLO otišla je u Tunis da bi radila u glavnom izbegličkom štabu od 1982. do 1994. godine.
Upadljiva razlika u godinama između Arafata i nje manje je smetala od njenih povremenih, kako je ocenjeno, ekscesnih istupanja u kojima je javno podržavala bombaše samoubice, protivila se normalizaciji odnosa sa Izraelom (za koji je otvoreno govorila da ga mrzi) do upiranja prsta i optužbi na račun najbližih muževljevih saradnika koji, kako je tvrdila, "žele živog da sahrane".
Odvojena od muža dok je sa majkom i kćerkom živela u Parizu (tokom druge intifade 1995. godine) bila je medijska tema broj jedan kada su francuske vlasti otkrile da se vodi istraga zbog višemilionskog dolarskog transfera na njen bankovni račun sa jednog broja stranih banaka. A kada su potom počele da se vrte priče o finansijskoj korupciji unutar tadašnje palestinske vlade Suha je optužila bivšeg izraelskog premijera Arijela Šarona da je vest o francuskoj istrazi namerno poturio štampi ne bi li odvratio pažnju sa optužbi za korupciju u kojima se spominjalo i njegovo ime.
Stil života Suhe Arafat nije ugrozio muževljev "revolucionarni kredibilitet", kako su se, inače, pribojavali neki njegovi najbliži saradnici, a pošto nije imala nikakav važan položaj u PLO, malo je verovatno, bile su prognoze, da će njen (politički) uticaj nadživeti Arafatovu smrt. Iznenadno oduzimanje tuniskog državljanstva sada je to samo potvrdilo.
Mirjana Aksentijević
[objavljeno: 19.08.2007.]
