Izvor: Politika, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Da se jedni drugima izvinimo
Izvinjenja Hrvatima su uputili Milo Đukanović i predsednik SCG Svetozar Marović prilikom posete predsednika RH Stjepana Mesića, koga je taj gest iznenadio, pa je brzo improvizovao sličan odgovor
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 25. juna – Dva jučerašnja događaja u Zagrebu, koja na prvi pogled nemaju nikakve međusobne veze, postala su istovremeno medijski hit domaće javnosti. Prvi je, naravno, Energetski samit predsednika osam zemalja jugoistočne Evrope >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (ruski mediji pišu o skupu "balkanskih zemalja") kojem je kao specijalni gost prisustvovao i predsednik Rusije Vladimir Putin. Ne manje interesovanja izazvao je nastup predsednika Srbije Borisa Tadića u popularnoj emisiji HTV-a "Nedeljom u dva", gde je, po opštoj oceni, vrlo smireno, objektivno i ubedljivo odgovarao na rafale upornog televizijskog "islednika" Aleksandra Stankovića.
Iako danas u Hrvatskoj zbog državnog praznika (Dan državnosti RH) ne izlaze novine, jučerašnje izvinjenje predsednika Tadića i dalje je vrlo aktuelna tema u medijskim elektronskim izdanjima. I sam kraj predsedničkog samita u Zagrebu "očešao" se o tu u Hrvatskoj očigledno i dalje atraktivnu temu. U razgovoru sa novinarima već u dubokoj noći o susretu s predsednikom Putinom, Boris Tadić je upitan i o svom izvinjenju, tačnije traženo je da objasni šta je mislio kada je rekao da "preuzima odgovornost na sebe". "U svakoj državi postoje institucije i one preuzimaju odgovornost za sve probleme koji nastaju u međudržavnim i međunacionalnim odnosima", rekao je Tadić i podsetio na sličan gest donedavnog francuskog predsednika Širaka. "Što se tiče mog stava, smatram da je to pretpostavka za razvoj naših odnosa na zapadnom Balkanu među zemljama bivše Jugoslavije, da se jedni drugima izvinimo. U Sarajevu sam jednom prilikom rekao: ako neko treba da počne, evo ja počinjem. I to kažem na najiskreniji mogući način. Ja smatram da su mnogi ljudi bez ikakve krivice doživeli tragedije i da su lišavani života u ime tzv. nacionalnih razloga, a da za to nije postojao nikakav osnov", rekao je Tadić i zaključio: "Ja očekujem da će takav tretman biti i prema mojim sunarodnicima od strane oficijelnih predstavnika drugih država. Očekujem da ćemo svi jedni drugima upućivati izvinjenje u budućnosti. Smatram da je ovo bila moja odgovornost i moja obaveza, ali pretpostavka budućih odnosa u regionu zapadnog Balkana i istočnoj Evropi jeste, po mom mišljenju, upravo ovakav pristup."
Kao što je poznato, slična izvinjenja Hrvatima su uputili predsednik Crne Gore Milo Đukanović, a 2003. godine i tadašnji predsednik SCG Svetozar Marović. Bilo je to prilikom zvanične posete predsednika RH Stjepana Mesića, koga je taj gest Marovića iznenadio, pa je brzo improvizovao sličan odgovor, odnosno izvinjenje svim pripadnicima srpskog naroda kojima je neko u ime hrvatstva naneo zlo. Zbog toga je po povratku u Hrvatsku bio žestoko kritikovan, s obrazloženjem da se time priznaje krivica za počinjene zločine u proteklom ratu. Verovatno zbog toga nijedan službeni predstavnik Hrvatske nije do sada ponovio ovakav Mesićev gest.
Radoje Arsenić
--------------------------------------------------------------------------
Jedinstven gest
Berlin – Svi nemački vodeći mediji izvestili su o izvinjenju koje je u ime srpskog naroda žrtvama rata u Hrvatskoj uputio predsednik Srbije Boris Tadić, nazivajući to "jedinstvenim gestom".
Istovremeno se u komentarima ističe da su konkretni politički potezi ipak značajniji od izvinjenja.
Uticajni konzervativni "Frankfurter algemajne cajtung" predsedniku Srbije pripisuje manje dobre namere, a više veštu političku kalkulaciju. List navodi da je "moralno gledano za izvinjenje bilo krajnje vreme, ali da je politički trenutak vešto iskalkulisan".
Navodi se da u vezi sa određivanjem statusa Kosova "Tadiću ne treba samo blagonaklonost (ruskog predsednika) Putina koji je kao kum Srba bio na energetskom samitu u Zagrebu", već i "razumevanje, ili u najmanju ruku blagonaklona neutralnost susednih država čiju neposrednu podršku neće dobiti". "Politika i moral tesno su povezani, ništa manje i politika i energija. Kosovo je vredno srpskog izvinjenja kod Hrvata, tim više što je praćeno diskretnim ruskim nagoveštajima o energetskoj zavisnosti regiona", ocenjuje "Frankfurter algemajne cajtung". "Zidojče cajtung" podseća na slična izvinjenja hrvatskog predsednika Stjepana Mesića i ranijeg predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića i ističe da "međutim, postoje i dela, koja su za pomirenje značajnija nego reči".
Kao pozitivan primer navodi se saradnja pravosudnih organa Srbije, Hrvatske, Bosne i, u ograničenoj formi, protektorata UN na Kosovu, kada je reč o svedocima važnim za razjašnjavanje ratnih zločina, kao što su bili oni u Vukovaru ili Srebrenici. "Ali, politički interesi ostaju kao prepreka. Pošto je Međunarodni sud Srbiju oslobodio optužbe za genocid, političari muslimana sada još žešće osporavaju Republici Srpskoj pravo na postojanje. To objašnjavaju sada potvrđenim genocidom u Srebrenici. Rat se nastavlja pripisivanjem krivice. Tako da izvinjenja nikad ne mogu da budu štetna", ocenjuje "Zidojče cajtung".
Beta
[objavljeno: 26.06.2007.]
.jpg)
