Izvor: Večernje novosti, 23.Jul.2016, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi su pitali, jeste li živi?
Lidija Babić, koja živi i radi u glavnom gradu Bavarske, o panici koja je zavladala među građanima. Tek oko dva po ponoći ljudi su se organizovali i izlazili iz skloništa Odmah pošto sam sletela iz Dizeldorfa dobila sam poziv od supruga, koji je profesor gimnazije u Minhenu, da se njihov letnji festival u školi prekinuo zbog pucnjave u gradu. Rekao mi je da su tri mesta u gradu pogođena, između ostalog i centar, nedaleko od nas. Tek nakon nekoliko sati bilo je jasno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da je reč o tržnom centru nedaleko od Olimpijskog tornja. Suprug me zamolio da ne mičem iz kuće dok on ne dođe, a deca su nam bila kod komšinice koja stanuje dve ulice od nas. Nisam izdržala, prvo sam otišla po decu - govori za “Novosti” Lidija Babić, magistar slavistike, o napadu u glavnom gradu Bavarske, koja se u gradu u kome živi suočila sa šokantnom slikom: helikopterima u vazduhu i praznim ulicama. - Komšinica mi je, kada sam stigla po decu, prenela da smo upozoreni da ne napuštamo kuće. Čuli smo i da je prevoz potpuno zaustavljen, glavna železnička stanica kompletno zatvorena i da su takođe i na aeorodromu neki letovi otkazani. Mobilne veze su bile otežane. Nastupila je panika... Ali kada su se veze donekle raščistile, ko god se javio prvo pitanje je bilo da li smo svi živi? - Tek kasno oko dva po ponoći rešila sam da peške sa decom krenem kući - priča Lidija Babić. - Ljudi su se međusobno organizovali, ponudili jedni drugima prenoćište... Posle prevozili jedni druge, nudili hranu i piće... Bliže prijatelje, koji žive nedaleko od mesta napada, čuli smo tek juče popodne, a to je gotovo pun dan od napada. Ko su tačno žrtve, još nije objavljeno. U tom kraju živi dosta naših ljudi. I ja strahujem od konačnog spiska teško povređenih, među kojima je jedno dete.
Nastavak na Večernje novosti...
