Izvor: Blic, 17.Maj.2017, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetu je otkrila AMERIČKE RATNE ZLOČINE, rizikovala svoj život, a sada je KONAČNO SLOBODNA
Transrodni vojnik američke vojske Čelsi Mening, osuđena 2013. godine zbog odavanja poverljivih državnih dokumenata, danas je konačno puštena na slobodu. Štaviše, ostaće u aktivnoj službi, ali u specijalnom statusu, saopštile su Oružane snage SAD. Ko je zapravo Čelsi Mening, i zbog čega je osuđena?
Tog vrelog i prašnjavog majskog jutra u Bagdadu 2009, tada 22-godišnji američki vojnik Bredli Mening rešio je da svetu otkrije poverljive tajne SAD, s čijom politikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i delima se nije slagao.
Zahvaljujući njemu, „Vikiliks“ je objavio najveći skup poverljivih dokumenata koji je ikada procureo u javnost. Među njima je 250.000 američkih tajnih depeša, i još pola miliona vojnih dokumenata koji su svetu postali poznati kao „Ratni dnevnici iz Iraka i Avganistana“.
Osam godina kasnije, od kojih je većinu proveo iza rešetaka američkog Fort Levenvorta, u njegovom životu desilo se mnogo toga. Pre svega, Bredli je promenio pol, i postao Čelsi.
Nekoliko puta Čelsi je zbog enormnog pritiska pokušala da izvrši samoubistvo u zatvoru. Javnost je bila podeljena: jedna strana smatrala ju je izdajnikom, optužujući je da su njene objave bile katalizator zbog kojeg je počelo Arapsko proleće, a potom i haos na Bliskom istoku.
Druga strana ju je, pak, smatrala „herojem koji je svetu otkrio ratne zločine“ koje su američki vojnici počinili u Iraku i Avganistanu, poput napada u Bagdadu, kada su američki „apači“ masakrirali grupu od deset muškaraca među kojima su bili reporteri „Rojtersa“. Takođe, zahvaljujući Meningu javnost je saznala za masakr u Granaiju, kada je američka vojska likvidirala između 86 i 147 avganistanskih civila.
Treći su se pitali kako je uopšte bilo moguće da jedan nesrećan, psihički nestabilan mladi analitičar zarobljen u tuđem telu dođe u posed najosetljivijih državnih tajni i pusti ih u javnost.
Američki sud nije imao milosti, i osudio je Meningovu na 35 godina zatvora. Transrodni vojnik, koji je zbog svog stava da javnost ima pravo da zna sve o ratovima širom planete žrtvovao sopstveni život, ipak je ugledao svetlo slobode daleko brže.
Za to može da zahvali bivšem predsedniku Baraku Obami, koji je posle silnih javnih apela, otvorenih pisama koje su potpisivale stotine akademika i javnih ličnosti da se Čelsi pusti na slobodu, rešio da na kraju svog mandata potpiše pomilovanje.
.jpg)
