Izvor: Blic, 31.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetske narko-mafije nadiru prema Srbiji
Svetske narko-mafije nadiru prema Srbiji
BEOGRAD - Minule godine nastavljen je povratak međunarodnih narko-švercera na balkanski put droge kroz Srbiju. Godina je obeležena i sukobima domaćih kriminalaca zbog podele teritorija i poslova, a u bliskoj budućnosti možemo očekivati poplavu sintetičkih droga, pojavu vodećih svetskih mafija i policija na našim prostorima, kao i ukrupnjavanje kriminala - ocenili su za 'Blic' pukovnik Mile Novaković, pomoćnik načelnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, i Marko Nicović, potpredsednik Borda direktora Međunarodnog policijskog udruženja za borbu protiv droge. Novaković kaže da sav heroin stiže u Srbiju iz Istanbula, odnosno iz Irana i Pakistana. Niš je na balkanskom putu droge prva velika i važna tačka u našoj zemlji i tamošnje podzemlje povezano je sa kriminalcima iz Leskovca i Pirota. Prema Novakovićevim rečima, i Jagodina je oduvek bila bitna za šverc droge, a i požarevačko podzemlje ima dobre veze u Švajcarskoj i Austriji zbog velikog broja gastarbajtera.
Drugi put droge stiže u Srbiju takođe iz Istanbula, ali ide preko Novog Pazara i Kraljeva.
- Slično kao Albanci, mnoge novopazarske porodice imaju svoje ljude u Turskoj i zapadnoj Evropi. Godinama se bave trgovinom, švercom razne robe i prelazak na heroin je logičan korak. Grupe iz Kraljeva i Čačka su logična veza Novog Pazara sa drugim delovima Srbije - kaže Novaković. Beograd je veliko tržište na kome postoji pet-šest kriminalnih ekipa, dok u Novom Sadu preovlađuju grupe iz Crne Gore i BiH. Sremska Mitrovica, Ruma i Šabac, zbog blizine granice, čine svojevrsnu celinu i podzemlja ovih gradova blisko sarađuju. U poslednje vreme za kriminalce su aktuelni manji i mirniji gradovi u unutrašnjosti, kao što su Aranđelovac ili Topola. Neki pojedinci iz sveta kriminala se sklanjaju u takva mesta i odatle vode poslove.
Novaković kaže da marihuanu u Srbiji mladi ljudi gaje u okolini velikih gradova, u blizini reka, u vikendicama roditelja, kod dede i babe ili na sličnim mestima, po mogućnosti teško pristupačnim. Drugi kanal ide iz Albanije, preko Skadarskog jezera, zatim do Podgorice i Nikšića, gde je kupuju uglavnom dileri iz Srbije. Sintetičke droge u Srbiju najčešće stižu iz Holandije i Danske preko Mađarske, a Subotica je ključna tačka.
Nicović kaže da, prema procenama evropskih policija, preko Srbije u Evropu godišnje stigne oko sedam tona heroina. - Oko 70 odsto ostalih vrsta kriminala, kao što su otmice, ubistva, reket i razbojništva, povezani su sa drogom. Procenjuje se da švercerskim kanalima kroz našu teritoriju prolazi 80 odsto heroina, 80 odsto belog roblja, 90 odsto duvana i 90 odsto oružja koje stigne u zapadnu Evropu - kaže Nicović.
On navodi da u Beogradu ima 30.000 narkomana, dok u Srbiji i Crnoj Gori postoji oko 100.000 zavisnika od droge, uglavnom od heroina. Ako je prosečnom narkomanu gram heroina, koji košta 50 evra, dovoljan za tri dana, onda jugoslovensko tržište droge vredi najmanje pola milijarde evra godišnje.
- Domaće tržište nije malo i tu su razlozi obračuna među domaćim kriminalcima. U podzemlju postoje prećutni dogovori o kontroli teritorije i aktivnosti. Ukoliko neko prekrši dogovor i upadne u nečiju teritoriju, ili uđe u posao koji neko smatra svojim, sasvim sigurno sledi likvidacija. Protekle godine u Srbiji je bilo sedam-osam velikih ubistava zbog poslova sa drogom. Karakteristično je da domaće kriminalne grupe za ubistva unajmljuju ekipe iz Crne Gore, BiH, Hrvatske, Češke ili Rumunije, koje obave posao i nestanu preko granice pre no što policija uradi uviđaj - objašnjava Nicović.
Nicović očekuje da predstojeće i sledećih godina dođe do jačanja uticaja međunarodnih kriminalnih grupa na našim prostorima i ukrupnjavanja kriminala. Uticaj ruske i albanske mafije biće sve jači i vidiljiviji. - U svim poslovima, uključujući i drogu, strane mafije će biti superiornije od ovdašnjih. Domaći šefovi će morati da se uklope, ili će biti likvidirani - kaže Nicović. Zoran Dojić Šaka policajaca protiv mafije
Pukovnik Mile Novaković kaže da se u Srbiji protiv narko-kriminala bori svega stotinak policajaca, dok u beogradskom SUP-u, kao najvećem, na poslovima suzbijanja narko-kriminala radi svega petnaestak inspektora. Od njih, više od polovine su početnici koji su zaposleni tek godinu-dve, dok pravi posao obavlja samo pet-šest kriminalističkih policajaca. Da bi se policija efikasno suprotstavila dilerima u Beogradu, Novaković procenjuje da je potrebno oko 50 inspektora koji bi se bavili samo ovom problematikom. Situacija je gora u mnogim gradovima u unutrašnjosti, gde se borbom protiv narko-kriminala bavi po jedan inspektor kome je to usputni posao. Više grupa bez vrhovnog šefa
Sagovornici 'Blica' kažu da u jugoslovenskom podzemlju postoji više grupa, ali nijedan veliki šef.
- Vrhovnog šefa nema ni u ruskoj, albanskoj i japanskoj mafiji. Kada postoji više šefova, za policiju je teže da radi. Pojedinac na čelu podzemlja može biti ograničen na razne načine, dok više ljudi ima veće šanse da uspostavi veze za vlastima ili policijom i da ih korumpira - kaže Nicović.
Prema Novakovićevim rečima, prosečan vođa kriminalne grupe u Beogradu ima između 35 i 40 godina, nikada nije bio zaposlen i nema ni dana radnog staža.
- Nikada nije platio ni dinar poreza, a okružen je bogatstvom koje vredi između 15 i 20 miliona evra. Teško je nešto mu dokazati i udar na nezakonito stečenu imovinu je jedini način - kaže Novaković.
