Izvor: Blic, 22.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska mreža i domaća pljačka
Sutra je 23. april, Svetski dan knjige, datum koji je Unesko ustanovio pre, ako se ne varam, dvanaest godina. Videćemo koliko će tom datumu biti poklonjeno pažnje. Ako bismo bili prema sebi pošteni - ne bi trebalo nimalo.
Kao što nimalo pažnje nije posvećeno činjenici da je građanima Srbije nabavka stranih knjiga gotovo onemogućena, jer su prinuđeni da na svaku knjigu koju iz inostranstva onlajn naruče plate još toliko Nekome.
O tome je već pisano i nikakve reakcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na sadašnje stanje stvari nema pa treba pisati opet, makar kao prigodan tekst da se njime dostojno i adekvatno obeleži Svetski dan knjige, a u Srbiji.
Dakle, da citiram iz teksta koji je Politika objavila 16. aprila: da su građanima koji naručuju knjige preko „Amazona" troškovi višestruko uvećani jer naručena roba „počinje da stiže brzim kurirskim službama".
Što je, inače, netačno. Postupak je bio i ostao sledeći, navodim iz ličnog iskustva: vi preko interneta naručite knjige od „Amazona", odaberete tip pošiljke koji želite - nude vam se dve opcije, sporija i jeftinija, brža i skuplja - i „Amazon" vam uračuna i poštanske troškove. Do pre neki mesec dobili biste tražene knjige i eventualno, kod većih paketa, platili troškove carinskog pregleda, nešto preko dvesta dinara.
Sada su se stvari izmenile: knjige dobijate na isti način i u istom vremenu, jedino plaćate PDV 18 procenata - dobro, hajde, oslobođeni ste zato PDV-a u zemlji u kojoj kupujete. Ali to nikako nije najveća stavka.
Najveća stavka su, saznajemo, zahvaljujući pominjanom tekstu - špediterske usluge. Tako se javio i predstavnik firme UPS - što god to značilo - i rekao da oni imaju „globalni ugovor" s „Amazonom".
Uuups! Prilično nova kategorija: globalni ugovor. Da li to znači da i građani Francuske, Austrije, Hrvatske... plaćaju ovom špediteru „visoke troškove"?
Sutra je 23. april, Svetski dan knjige, datum koji je Unesko ustanovio pre, ako se ne varam, dvanaest godina. Videćemo koliko će tom datumu biti poklonjeno pažnje. Ako bismo bili prema sebi pošteni - ne bi trebalo nimalo.
Kao što nimalo pažnje nije posvećeno činjenici da je građanima Srbije nabavka stranih knjiga gotovo onemogućena, jer su prinuđeni da na svaku knjigu koju iz inostranstva onlajn naruče plate još toliko Nekome.
O tome je već pisano i nikakve reakcije na sadašnje stanje stvari nema pa treba pisati opet, makar kao prigodan tekst da se njime dostojno i adekvatno obeleži Svetski dan knjige, a u Srbiji.
Dakle, da citiram iz teksta koji je Politika objavila 16. aprila: da su građanima koji naručuju knjige preko „Amazona" troškovi višestruko uvećani jer naručena roba „počinje da stiže brzim kurirskim službama".
Što je, inače, netačno. Postupak je bio i ostao sledeći, navodim iz ličnog iskustva: vi preko interneta naručite knjige od „Amazona", odaberete tip pošiljke koji želite - nude vam se dve opcije, sporija i jeftinija, brža i skuplja - i „Amazon" vam uračuna i poštanske troškove. Do pre neki mesec dobili biste tražene knjige i eventualno, kod većih paketa, platili troškove carinskog pregleda, nešto preko dvesta dinara.
Sada su se stvari izmenile: knjige dobijate na isti način i u istom vremenu, jedino plaćate PDV 18 procenata - dobro, hajde, oslobođeni ste zato PDV-a u zemlji u kojoj kupujete. Ali to nikako nije najveća stavka.
Najveća stavka su, saznajemo, zahvaljujući pominjanom tekstu - špediterske usluge. Tako se javio i predstavnik firme UPS - što god to značilo - i rekao da oni imaju „globalni ugovor" s „Amazonom".
Uuups! Prilično nova kategorija: globalni ugovor. Da li to znači da i građani Francuske, Austrije, Hrvatske... plaćaju ovom špediteru „visoke troškove"?
Ne znači, naravno. To je privilegija građana Srbije.
A šta je posao dotičnog špeditera?
Jednostavan: pošto pošiljka s knjigama stigne, na primer, britanskom poštom do srpske međunarodne, tu se pojavi špediter i... uzme vam pare. I to više nego što uzme „Amazon", jer je on prodao i poslao knjigu, a špediter je... šta?
Svojevremeno su u ovoj zemlji građani koji nabavljaju knjige u inostranstvu - zamislite: u inostranstvu, pa još na stranim jezicima - predstavljali moralno-politički sumnjivu kategoriju. U očima mnogih tako je i dalje. Jedino što su sada ti građani uvedeni u onu kategoriju koja treba i može da se besramno pljačka. Jer drugog naziva za ovu finansijsku transakciju nema.
A da i treba i može, vidi se po tome što nikakve reakcije ni od nadležnih ministarstava, ni od bilo koga drugog posle svega što je objavljeno - nema.
Dakle: živeo Dan knjige.
Uuups.
