Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Avg.2018, 18:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetlana Marojević: Globalizacija nekad i sad
Pre više od dve hiljade godina trgovci natovareni robom iz Kine započeli su trgovinski prodor na zapad, koji kroz razne periode i oblike traje i do danas.
Najpoznatiji “trgovinski projekat” započela je Zapadna Han Dinastija oko 200 godina p.n.e. sa ciljem da uspostavi trgovačke odnose između Kine i Rimskog Carstva. Prema glavnom artiklu, ovaj trgovinski poduhvat nazvan je “Put svile”.
Put se protezao dužinom od oko 7.000 km, granao u nekoliko ruta od Kine >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << preko Indije, Persije, Mesopotamije, Centralne i Male Azije Egipta i severne Afrike i Arabije do Grčke, Rima i Britanije. Trgovci koji su svoj nomadski život zamenili mnogo unosnijim zanimanjem na kamilama su prolazili preko pustinja, planinskih lanaca, Indijskog Okeana, Kaspijskog i Sredozemnog mora. Usput su dokupljivali robu ili su je razmenjivali za lokalne proizvode koji su na na zapadu smatrani dragocenostima.
Retko je koji trgovac mogao da izdrži ceo put nego su se na određenim mestima smenjivali i opet odlazili u raznim pravcima, bilo da nabave novu robu ili da vrate robu koja je sa zapada išla u suprotnom smeru. Duž puta u oazama razvijani su gradovi sa karavan-serajima gde su se trgovci okrepljivali, razmenjivali robu, iskustva i znanja potrebna za uspešan nastavak putovanja.
Zahvaljujući bogatim trgovcima u gradovima kao što su Daunhang, Kašgar, Samarkand, Buhara, Hiva izgrađene su metrese, kanske, emirske ili carske palate, džamije, budistički hramovi (čuvene pećine Mogao), crkve, sinagoge, utvrđenja. Najveći deo gradova danas je pod zaštitom Uneska. U to vreme izgrađen je i Kineski zid da štiti Put svile od napada mongolskih i drugih osvajača. Količina tovara bila je ograničena zbog načina prevoza, pa su Kinezi na zapad nosili samo ono sto je tamo smatrano luksuznom robom: čajeve, so, šećer, porcelan, začine, žad, slonovu kost. Za zapada su u Kinu donosili staklo, vunu, krzna, kožu, zlato i srebro, med, voće, oružje, robove, konje, pse i druge za njih egzotične domaće životinje.
Nije trgovina i razmena dobara, najveće vrednost Puta svile. Daleko značajnije za razvoj civilizacije je razmena ideja između istoka i zapada, protok znanja, otkrića, kultura, umetnost, širenje religija, filozofija, tehnologija, razvijanje nauke, arhitekture i svih drugih elemenata civilizacije. Putem svile u Kinu, a i u druge zemlje, stizali su budizam, hrišćanstvo, islam kao i druge religije Persije, Orijenta i Evrope. Najvažnija stvar koju je jedan od najpoznatijih putnika sa Puta svile Marko Polo doneo iz Kine, bila je čuvena nautička mapa sveta, koja je bila osnov za otkrića Kristofera Kolumba koja su usledila. Put svile stvorio je temelj za eru novih otkrića, doprineo da se proširi razumevanje globalnog sveta i na taj način stvorio osnov za razvoj modernog sveta.
Godine 2013. predsednik Kine Si Đinping lansirao je ideju o Novom putu svile, zvanično nazvanom Jedan pojas, jedan put, a u čijem su fokusu infrastrukturne investicije, izgradnja putne mreže preko Azije, Afrike i Evrope. Prema prvim procenama Kine, projekat bi koštao oko bilion dolara, uz perspektivu povećanja životnog standarda za 70 odsto globalnog stanovništva. Projekat je izazvao velike polemike u svetu, od pune podrške, pre svega Rusije, koja je i ključni partner, zatim Velike Britanije, Pakistana i manje razvijenih zemalja koje u povezivanju sa Kinom vide svoju šansu za razvoj. Sa druge strane, Indija u potpunosti osporava projekat, ističući da će prvenstveno omogućiti trgovinsku prednost Kine, a kao posledicu nametnuti neodrživi dužnički teret društvima.
Isti oprez prema dužničkom pitanju ima i MMF. Japan takođe izražava veliku rezervu da će projekat imati globalni ekonomski benefit, uz sumnju da projekat ima više geopolitički značaj nego podršku globalnom razvoju. Evropska Unija je oprezna i zbog nedovoljne transparentnosti i rizika od korupcije i nejasnih garancija za fer trgovinske odnose. SAD su kolebljive.
Srbija zdušno podržava projekat, ističući da će razvoj železničke infrastrukture za promet robe biti od velikog značaja za srpsku privredu. Nesporno je da, pored “opšteg dobra”, Kina ima koristi ne samo za olakšanu trgovinu već i za plasiranje kineskih kredita i zapošljavanje kineske radne snage, koja će u najvećoj meri biti angažovana na gradilištima.
Dok se o ovoj temi vodi debata i lome koplja, pitanje je u kolikoj meri će novi put svile imati efekte za razvoj nauke, kulture, društvenih odnosa i drugih civilizacijskih vrednosti. Veća je opasnost da će izgradnja ovako ekstenzivne putne mreže ugroziti kulturna blaga i prirodne zajednice na sva tri kontinenta. Pojačanje saobraćaja radi jeftinijeg transporta robe nesumnjivo će plaćati buduće generacije, ne samo zbog otplata kredita nego znatno više zbog ekološkog danka koji će ovako veliki građevinski poduhvat ostaviti. Neminovno je da će izgradnja infrastrukture zahtevati sečenje šuma i menjanje konfiguracija terena. Ovo će dovesti do izmeštanja čitavih ekoloških zajednica i ugrožavanja pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, erozije tla, zagađivanja atmosfere i uticaće na još veće klimatske promene.
Ono što je antički Put svile doneo civilizaciji, teško da će se ponoviti za neko duže vreme. Ono što bi ovakvi projekti trebalo da donesu globalnom svetu jeste jačanje svesti o prednosti ekološke zaštite nad bilo kojim “razvojnim” efektom. Ekološke promene u odnosu na tehnološke i ekonomske imaju daleko veći i dugotrajniji domet. Doprinos ideje o novom putu svile bio bi veće investiranje u razvijanje mera ekološke zaštite na globalnom nivou.
Biografija
Živela u Sarajevu, Sremskoj Mitrovici i u Beogradu (do daljnjeg). Završila Biologiju na PMF-u. Bavila se šumarskom genetikom u Institutu u Nemačkoj, predavala Biologiju u Gimnaziji u Sremskoj Mitrovici, radila u organizacijama za društvenu brigu o deci, Ministarstvu prosvete i najveći deo radnog veka u Unicefu, kao rukovodilac programa obrazovanja. Bavi se humanitarnim radom, sportom (rekreativno). Putuje, voli da upoznaje različite kulture i otkriva bogatstva prirode. Ima malu šnaucerku Mrvicu.
