Izvor: Blic, 05.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetinje će preživeti
Svetinje će preživeti
Od specijalnog dopisnika
Srbi i pravoslavni manastiri na Kosovu i Metohiji, koji su već više od tri godine pod zaštitom italijanskih vojnika iz sastava Kfora, neće ostati na milost i nemilost albanskim ekstremistima - kaže za 'Blic' Đovani Ruso Spena, zamenik šefa poslaničke grupe Komunističke rifondacije u donjem domu italijanskog parlamenta. Ta izjava Spene rezultat je njegove javne debate sa Filipom Berselijem, podsekretarom u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odbrane. Spena je pismom u dnevniku 'Manifesto' apelovao na Berselija da odustane od uklanjanja kontrolnih vojnih punktova oko srpskih manastira i crkava na Kosovu.
- Sve više ljudi se utrkuje da ide na Kosovo, možda zbog ćutanja kojim je obavijena tragedija novog etničkog čišćenja u trogodišnjem posleratnom periodu. Previše je pitanja koji čine prosto nezamislivim odlazak naših vojnika iz Dečana, posebno posle štete načinjene u 'humanitarnom ratu' - napisao je Spena.
On je poručio Berseliju da bi 'bilo bolje da proviri i iza bodljikave žice i krene malo prema Dečanima i vidi pravo Kosovo, a ne samo ono o kojem se priča na sav glas.' Spena ocenjuje da se tu radi 'o vrednostima multietničnosti i verske tolerancije' i podseća da je poslednje tri godine na Kosovu 'razrušeno više od 100 pravoslavnih crkava i manastira, hiljade je žrtava novog etničkog terora, a sve na mestu koje obezbeđuju snage Kfora i NATO.'
- Uz pismo, istovremeno sam u Parlamentu uputio i poslaničko pitanje Ministarstvu odbrane: 'Da li će naši vojnici ostaviti nezaštićenu srpsku manjinu i srpske manastire na Kosovu, na milost i nemilost delinkventima?' Od Berselija sam dobio pismeni odgovor kojim sam u načelu zadovoljan, ali želim sve to javno da čujem u parlamentu - kaže Spena.
On kaže da je od Berselija dobio posebna osiguranja za manastir Dečani. Prema rečima Spene, reč je o manastiru koji je deo svetske kulturne baštine, 'što znači da se tiče svih nas'. Spena kaže da njegova partija već dugo upozorava na etničko čišćenje Srba sa Kosova 'koje tek sada otkrivaju pojedini italijanski mediji.
- Šokantna je tišina u evropskim političkim krugovima koja obavija stradanje Srba na Kosovu. Odlazak italijanskih vojnika koji se nalaze u funkciji zaštite srpskih manastira i enklava, značilo bi definitivan krah misije međunarodne zajednice - ističe Spena.
Na kritike da je dvoličan, jer s jedne strane traži kresanje troškova italijanskih vojnih misija u svetu, a s druge strane traži ostanak vojnika na Kosovu, Spena kaže:
- Mi se zalažemo za smanjivanje nepotrebnih izdvajanja, kao na primer za vojnu bazu 'Kamp Italija' na Kosovu, koju već zovu 'Kamp bespotrebnost', a koštala je 20 miliona evra. Ali, vrlo smo zainteresovani da se zaštite životi i kulturno-istorijski spomenici i umetničko blago, jer ne želimo nove vesti o hiljadama ubijenih civila i stotinama porušenih crkava i manastira. Željko Pantelić Filipo Berseli
Rođen 1941. u Bolonji, po profesiji je advokat. U Ministarstvu odbrane je podsekretar zadužen za mirovne misije na Balkanu (BiH, Kosovo i Metohija, Makedonija i Albanija). Na poslednjim izborima je izabran na listi Nacionalnog saveza Đanfranka Finija i najznačajnija je politička figura Nacionalnog saveza u severnom delu Italije. Jedan je od najzaslužnijih za pobedu koalicije premijera Suilvija Berluskonija u Bolonji, koja je decenijama važila za 'crveni grad'. Đovani Ruso Spena
Rođen 1945. u Aceri, provincija Napoli, asistent je na Pravnom fakultetu u Napulju, gde je i izabran na poslednjim izborima za poslanika u Donjem domu parlamenta na listi Komunističke rifondacije. U prethodnom sazivu parlamenta bio je senator, a pored funkcije zamenika šefa poslaničke grupe svoje partije, Spena je i član parlamentarne Komisije koja ispituje kupovinu 'Telekoma Srbije' od strane 'Telikoma Italija' u leto 1997. Srušeni i oštećeni spomenici kulture na Kosovu
ukupno srpski ostali
Stanje1994. 372
179
193
Uništavanja u tokui posle rata 1999.
57
52
5
- Srušeni spomenici kulture
19
19
0
- Oštećeni spomenici kulture
38
33
5
