Izvor: Večernje novosti, 14.Maj.2017, 08:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sveti tepih Arašijame

Preko carske postelje prostirku rastvorili Fumi, Noriko, Satoši i Ecuko GUSTO tkan ružičasti ćilim od latica japanskih trešanja prekrio travnjak gaja iz domena parka So. Preko carske postelje prostirku rastvorili Fumi, Noriko, Satoši i Ecuko. Na raznobojnu mušemu spustili bento pakete sa različitim vrstama rolnica, pravougaonim nigirijem, makijem umotanim morskom algom nori i sveže sečenim sašimijem. Iznad njih, na granama razbuktali grozdovi živopisnog cveta. Dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je da nepredvidivi prolećni zefir samo mahne krajičkom svog nestašnog repa, pa da najednom započne letimična vejavica rozikastih konfeta koje nemilice upadaju u šolju mlakog zelenog čaja banče, dok prvi topli zraci odozgo razgrću naramke lepeza, u igri svetala nalik na one iz šaljivih priča rakugo i tradicionalnog pozorišta kabuki, šarajući estampe na postavljenoj trpezi. U parku So, u južnom pariskom predgrađu, nalazi se jedan od najbrojnijih zasada japanske trešnje u ovom delu sveta, sa 254 stabla, od kojih 150 roze, sorte kanzan. U proleće, raspuknu se u svoj svojoj veličanstvenosti, dok stotine Japanaca, ali i njihovih francuskih prijatelja, dolaze na hanami, običaj posmatranja i uživanja u lepoti trešnjinog cveta sakure. U svetu ima preko šest stotina vrsta, od belih do tamnocrvenih. Prve procvetaju na Okinavi još početkom februara, a poslednje na ostrvu Hokaidu krajem maja. Između, cvetaju i u Parizu. Tad na proslavi oko dvorca So odjeknu topoti perkusionističkog taiku umeća, a koreografiju upotpune ples ava i trk dece sa zmajevima, simbolom plodnosti, dok im raščupane glave zasipa rozenkvarc vejavica. Dolaze Japanci ovde i drugim danima, čak i u zimu, da budu blizu kuće i tradicije. Hakuba u krilu drži činiju s rastresitim čirašijem, dok u nju upada nepredviđen, opali trešnjin cvet. Boce sakea umotane tkaninom furošiki, po dobroj tradiciji iz perioda Edo. Starija gospođa u kimonu meditira u rajskom vrtu sasvim isključena iz spoljnog sveta, dok deo generacije japanskog podmlatka otvara flašu piva i tamani sendvič sa šunkom i salatom. Neko, tamo, pika fudbal. Studentkinja Sakurada, srećnog imena, uranja bosa stopala u prirodni tepih, osećajući se, na trenutak, usred Pariza, kao da prolazi kroz sveti špalir Arašijame.

Nastavak na Večernje novosti...