Izvor: Glas javnosti, 17.Jan.2009, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svet - ukratko...

Zimbabve uvodi novčanicu od 100 milijardi dolara

HARARE - Kako bi održao korak s hiperinflacijom, koja je još u oktobru protekle godine iznosila 231 milion odsto, Zimbabve uvodi u opticaj novčanicu od 100 milijardi zimbabveanskih dolara. Nova novčanica imaće vrednost oko 25 evra ili 33 američka dolara.

Još prošle nedelje Centralna banka Zimbabvea uvela je novčanice od 10, 20 i 50 milijardi dolara, ali one su danas nedovoljno velike da bi držale korak s hiperinflacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koja u toj zemlji raste neviđenom brzinom.

Novčanicom od 100 milijardi dolara u toj zemlji se mogu kupiti dve vekne hleba ili dve autobuske karte.

Za propast nekada napredne privrede kritičari optužuju poteze predsednika Roberta Mugabea, kao što je nasilno oduzimanje farmi čiji vlasnici su bili belci i predaja bezemljašima.

Ž. P.

U neredima u Litvaniji povređeno 11 ljudi

VILNJUS - U Vilnjusu je juče 11 ljudi povređeno u incidentima tokom demonstracija ispred zgrade parlamenta Litvanije protiv ekonomske politike vlade.

Jedan od ranjenih je primljen u bolnicu s prostrelnom ranom u predelu glave, a nekoliko ljudi je povređeno gumenim mecima, rečeno je u hitnoj pomoći u Vilnjusu, kako je prenela ruska agencija Itar-TASS. Najmanje 7.000 ljudi okupilo se juče na protestu ispred zgrade parlamenta Litvanije. Tokom demonstracija, policija je upotrebila suzavac protiv učesnika protesta, koji su organizovali radnički sindikati. Demonstranti su grudvama snega gađali prozore zgrade parlamenta, zahtevajući da im se obrati predsednik skupštine Arunas Valinskas. Premijer Litvanije Andrius Kubilius rekao je novinarima da je vlada „uvek spremna za razgovore“ s radničkim sindikatima i dodao da se nada da će protest proteći bez incidenata. Posle skupa ispred parlamenta, demonstranti nameravaju da se upute prema zgradi vlade, prenela je agencija Itar-TASS. „Naši zahtevi su isključivo ekonomske prirode. Nemamo nameru da rušimo vladu“, rekao je šef Udruženja radničkih sindikata Litvanije Arturas Černjauskas i dodao da vlada namerava da svali dodatne troškove na pleća najsiromašnijeg sloja stanovništva.

Ko je likvidirao bivšeg telohranitelja Kadirova

BEČ - Austrijska služba za obezbeđivanje ustavnosti i borbu protiv terorizma (BVT) pokušava da razjasni pozadinu svirepog ubistva Umara Israilova, koji je nekada bio pripadnik garde čečenskog predsednika Ramzana Kadirova. Israilov ubijen je u utorak posle podne na ulici, u blizini stana u kojem je živeo u 21.bečkom okrugu. Taj 27-godišnji nekadašnji specijalac, koji je u Austriji uživao status azilanta, vraćao se iz prodavnice kada su ga na ulici presrela dva muškarca . Nakon što je pao od zadobijenih rana dva naoružana napadača „overila“ su žrtvu hicima u glavu, posle čega su seli u automobil i pobegli u nepoznatom pravcu. Kako se sumnja radi se o naručenom ubistvu, a prema mišljenju supruge žrtve iza toga navodno stoji čečenski predsednik Ramzan Kadirov. Prema obaveštajnim izvorima Izraelov je bio dugogodišnji lični telohranitelj Kadirova. Nakon svađe on je bio zlostavljan, što je navodno bio i razlog za bekstvo iz Čečenije. Pošto je Izraelov očigledno želeo da Kadirovu napravi probleme kao insajder on je, kako se sumnja, postao meta.

Raul Kastro planira posetu Moskvi

MOSKVA - Kubanski predsednik Raul Kastro planira da poseti Moskvu, izjavio je juče ruski predsednik Dmitri Medvedjev, dodavši da bi ta poseta doprinela jačanju bilateralnih odnosa. Medvedjev je u novembru posetio Havanu, a ubrzo posle njegove posete u havanski zaliv uplovio je ruski ratni brod, prvi put od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, podsetila je britanska agencija Rojters. „Nadam se da će poseta predsednika Kube dati važan podstrek odnosima naše dve zemlje“, rekao je Medvedjev. On nije rekao kada će Kastro posetiti Moskvi.

Eksplozija u Baskiji, nema žrtava

MADRID - Manja bomba eksplodirala je juče u Baskiji, saopštila je policija, dodavši da, na sreću, nema ljudskih žrtava. Eksplozija se dogodila u mestu Ernani, 12 kilometara od San Sebastijana, glavnog grada baskijske provincije Gipuzkoa, prenela je agencija Rojters. Policija sumnja da iza napada stoji baskijska separatistička organizacija ETA. Ukoliko se pokaže da je to tačno, to bi bio prvi napad ove godine izveden od strane te organizacije koja se već dugo bori za nezavisnost Baskije.

Putin

BERLIN - Predsednik ruske vlade Vladimir Putin doputovao je juče u radnu posetu Nemačkoj, tokom koje će zajedno sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel posetiti međunarodni poljoprivredni sajam „Zelena nedelja“ u Berlinu. Putin će, kako je preneo Itar-TASS, uveče doputovati u Drezden, glavni grad savezne države Saksonije, gde će mu u Državnom pozorištu biti uručen Orden zahvalnosti Saksonije. Ruski premijer će se sastati sa rukovodstvom Nemačkog saveta za pomoć građevinarstvu i rad Federalnog naučno-kliničkog centra za dečju hematologiju, onkologiju i imunologiju. Predviđen je takođe i susret sa glavnim urednicima vodećim nemačkih medija.

Mafija

RIM - Italijanska policija je zaplenila imovinu vrednu 100 miliona evra koja pripada preduzetnicima povezanim sa klanom Kazalezi, najmoćnijom napolitanskom mafijom, saopšteno je u Rimu. Zaplena imovine sprovedena je u okviru istrage korupcionaške afere Đulijano, koja je dovela do hapšenja dvadesetak policajaca, funkcionera i preduzetnika. Prema saopštenju policije, direktore preduzeća koji su bili obuhvaćeni istragom, štitio je klan Kazalezi, a oni su imali i privilegovani položaj kod nekih policajaca, koji su „zatvarali oči“ pred njihovim nezakonitim radnjama. Pet pripadnika tog klana je optuženo za ubistvo šest Afrikanaca kod Napulja u septembru prošle godine, a među optuženima je i jedan od najtraženijih mafijaša, koji je juče uhapšen.

Kurdi

ANKARA - Turska vojska saopštila je da su njene trupe u borbama tokom 2008. godine ubile 696 kurdskih pobunjenika. Portparol turske vojske dodao je da je zarobljeno još 237, a da se 177 pobunjenika predalo. U borbama sa kurdskim pobunjenicima poginuo je 171 pripadnik turskog bezbednosnog osoblja, uključujući vojnike, policajce i pripadnike vladinih gradskih straži, naveo je juče taj portparol. Kurdistanska radnička partija, koja se od 1984. bori za autonomiju u jugoistočnoj Turskoj, nije komentarisala te cifre. Ranije je ta grupa opovrgavala cifre poginulih i povređenih koje je objavljivala turska vojska. Turska je prošle godine preduzela nekoliko vazdušnih napada i jednu kopnenu operaciju protiv kurdskih baza u severnom Iraku.

Izrael: Ofanziva u “konačnoj fazi„

Izrael je juče saopštio da bi njegova tronedeljna ofanziva na pojas Gaze mogla da uđe u „konačnu fazu“. Portparol premijera Ehuda Olmerta, Mark Regev istakao je da su izaslanici poslati u Kairo i Vašington kako bi razgovarali o uslovima obustave vatre koje je ponudio Hamas.

„Nadam se da ćemo posle izveštaja Amosa Gilada (iz Egipta) i Cipi Livni (iz Vašingtona) ući u završnu fazu (ofanzive)“, rekao je Regev.

On je najavio da bi ubrzo mogao da se sastane celokupni bezbednosni kabinet, kao i da će krajnja odluka zavisiti od ishoda tog sastanka.

Zvaničnici Hamasa preneli su egipatskim posrednicima da bi taj palestinski pokret prihvatio obnavljanje dogovora o prekidu vatre sa Izraelom, ukoliko se izraelska vojska u narednih pet do sedam dana povuče iz pojasa Gaze.

Izvor Rojtersa, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da je Hamas posrednicima u Egiptu predstavio svoju poziciju, prema kojoj se od Izraela, osim povlačenja, traži i otvaranje graničnih punktova u pojasu Gaze.

Hamas traži da otvaranje svih graničnih punktova u pojasu Gaze garantuju Egipat i međunarodna zajednica. Lideri Hamasa izrazili su spremnost i da prihvate i posmatrače iz Turske, ali su odbili mogućnost da vojnici palestinskog predsednika Mahmuda Abasa budu stacionirani na prelazu u Rafi, između Gaze i Egipta.

Izraelska ministarka inostranih poslova Cipi Livni otputovala je u Vašington kako bi sa američkim vlastima utanačila sporazum o sprečavanju naoružavanja radikalnog palestinskog pokreta Hamas.

Još se, međutim, ne zna da li će predlog Hamasa o prekidu vatre u pojasu Gaze biti na dnevnom redu razgovora u Vašingtonu.

Izraelska armija je nastavila da bombarduje ciljeve Hamasa i juče je pogođeno više desetina ciljeva, uključujući tunele za krijumčarenje oružja i mesta odakle se ispaljuju rakete na Izrael. Raketiranje juga Izraela je nastavljeno i dugometnim raketama, od kojih je jedna pogodila vozilo i teže povredila jednog dečaka. Broj palestinskih žrtava u međuvremenu je dostigao 1.105, a čak 5.100 osoba je ranjeno, rečeno je u palestinskoj bolnici. Na izraelskoj strani poginulo je 10 vojnika i troje civila.

Nastavak na Glas javnosti...

B92: Najveće američke banke u gubicima