Izvor: Glas javnosti, 23.Dec.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svet - ukratko...

Zatvorenici iz Gvantanama u Nemačkoj

BERLIN - Nemačka je voljna da novoizabranom predsedniku SAD Baraku Obami pruži pomoć u vezi sa zatvaranjem spornog zatvora Gvantanamo na Kubi.

Kako izveštava dnevnik Frankfurter algemajne cajtung, šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer već je od stručnjaka Ministarstva inostranih poslova zatražio da preispitaju mogućnost da Nemačka posle zatvaranja Gvantanama primi deo zatvorenika.

To važi pre svega za zatvorenike >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << iz trećih država koji su nedužni godinama držani u Gvantanamu pod optužbom za terorizam, a koji u zavičajne zemlje sada ne mogu da se vrate jer im tamo preti mučenje ili smrt.

Prema navodima nemačkog lista, Štajnmajer namerava da o ovoj temi usaglasi stavove sa saveznim i pokrajinskim ministrima unutrašnjih poslova čim bude poznato pod kojim uslovima Gvantanamo treba da bude zatvoren.

U Gvantanamu se trenutno nalazi još 225 ljudi osumnjičenih za terorizam i podršku Al Kaidi ili talibanima.

Vojnici iz BiH idu u Avganistan

SARAJEVO - Ministar odbrane BiH Selmo Cikotić najavio je, kako piše Dnevni avaz, da će do polovine iduće godine oko sto bosanskohercegovačkih vojnika, na zahtev SAD i NATO saveza, otići u Avganistan.

Prema rečima ministra do tada je potrebno da Zajednički štab Oružanih snaga BiH napravi procenu, nakon čega bi Ministarstvo odbrane predlog odluke uputilo Predsedništvu BiH, a odluku bi trebalo da potvrdi Parlamentarne skupština BiH.

Ministar odbrane BiH nije izneo više detalja o misiji u Avganistanu, niti koliko bi ona koštala i ko bi je finansirao.

„Odluka o tome hoćemo li u mirovne misije ili ne, je i odluka hoćemo li dalje u NATO ili ne. Eventualno odbijanje pokazalo bi da nismo spremni biti partneri koji će deliti teret bezbedonosnih rizika, a samim time ne možemo dobiti ni pogodnosti članstva“, izjavio je Cikotić dodavši da svaka mirovna misija ima potencijalni rizik gubitaka.

Sumnjivi koverat u Ambasadi SAD

NIKOZIJA - Sumnjivi paket prijavljen je u američkoj ambasadi u glavnom gradu Kipra, a zgradu su odmah opkolila vatrogasna kola i policija, saopštili su izvori iz policije i vatrogasnih službi.

Portparol vatrogasaca rekla je da su oni odneli kovertu koja je nađena u ambasadi i poslali je na dalje ispitivanje. Koverta, koja je osoblju ambasade izgledala sumnjivo, je zapečaćena i još se ne zna šta se u njoj nalazi.

Ranije su policijski izvori rekli da se veruje da koverta sadrži sumnjivi prah.

Američka vlada je prošle nedelje saopštila da je 15 američkih ambasada u Evropi i 40 američkih guvernera dobilo u prethodnih nekoliko dana sumnjive koverte sa belim prahom koji se pokazao da je bezopasan.

Prema Federalnom birou za istraživanja (FBI) sva pisma bila su poslata iz Teksasa.

Obama najuticajniji, Sarkozi treći,a Merkelova tek osma

Izabrani predsednik SAD Barak Obama, predsednik NR Kine Hu Đintao i francuski lider Nikola Sarkozi nalaze se na čelu spiska najuticajnijih ljudi sveta u verziji nedeljnika NJusvik, a jedini Rus koji je „upao“ u ovaj rejting je premijer Rusije Vladimir Putin.

Među deset najuticajnijih ljudi našli su se i šef Federalnog rezervnog sistema SAD Ben Bernanke, rukovodilac Evropske centralne banke Žan Klod Trise i šef Banke Japana Masaaki Sirakava.

Sedmo i osmo mesto pripalo je britanskom premijeru Gordonu Braunu i federalnom kancelaru Nemačke Angeli Merkel. Putin je na devetom mestu, a „desetku“ je zatvorio kralj Saudijske Arabije Abdula ibn Abdel Aziz Al Saud.

Na spisku su još severnokorejski lider Kim Džong Il (12. mesto), Hilari i Bil Klinton (13. i 14. mesto), indijski političar Sonja Gandi (17. mesto), premijer Iraka Nuri al-Maliki (21. mesto). Na 36. i 37. mestu su se našli gradonačelnik NJujorka Majkl Blumberg i Papa Benedikt DžVI.

U rejtingu poznatih političara, ekonomista i drugih našao se i „terorista broj jedan“ Osama bin Laden, i to na 49. mestu.

Među najuticajnijim ljudima sveta po izboru NJuzvika takođe su i „Obamini prijatelji“ - tako su označeni na listi - njegov glavni politički strateg Dejvid Akselrod (30. mesto) i savetnik Valeri Džaret (31).

Lažna dojava o bombi u ruskom avionu

ATINA - Avion ruske aviokompanije „Aeroflot“, koji je leteo na liniji Atina-Moskva, vratio se na atinski aerodrom, posle anonimnog poziva da je u letelici postavljena bomba, saopštili su aerodromski zvaničnici. Avion tipa „erbas A-319“, sa 49 putnika, proveo je oko sat vremena u vazduhu kada je primio obaveštenje o bombi, saopštila je portparolka „Aeroflota“ Irina Danenberg u Moskvi.

Grčki aerodromski zvaničnici su saopštili da je avion, koji je bezbedno sleteo u Atinu i čiji su putnici iskrcani, detaljno pregledan.

Jedan zvaničnik grčke avio-službe izjavio je agenciji Rojters da su primili poziv od čoveka koji se nije predstavio i koji im je rekao da se u avionu kompanije „Aeroflot“ koji leti iz Atine ka Moskvi nalazi bomba.

„Rekli smo pilotu da se vrati u Atinu na odgovarajuće provere. Avion se u tom trenutku nalazio u blizini granice sa Turskom“, rekao je grčki zvaničnik.

Otkrivena zavera za ubistvo Moralesa

KARAKAS - Predsednik Venecuele Ugo Čaves objavio je u nedelju da je otkrivena zavera za ubistvo njegovog prijatelja, bolivijskog predsednika Eva Moralesa. Čaves je izjavio da ga je o tome telefonom obavestio sam Morales, koji mu je preneo da je otkrivena zavera u Boliviji. Predsednik Venecuele je to izjavio u obraćanju naciji preko radija, navodeći da neće da ide u detalje, jer to ostavlja bolivijskim vlastima, ali je kazao da „Morales mora da bude oprezan“.

Dodao je da je i on sam meta.

U kabinetu Moralesa nisu želeli da komentarišu te navode.

Morales i Čaves su bliski prijatelji. Oni dele zajedničku ideologiju levice i obojica su veliki protivnici politike Vašingtona.

Čaves je i u septembru ove godine takođe saopštio javnosti da je otkrivena zavera čija je meta trebalo da bude predsednik Venecuele.

Tada je uhapšeno nekoliko ljudi, a Čaves je naveo da iza svega stoje SAD.

U Vašingtonu su do sada odbacivali takve optužbe.

Većina za očuvanje komunističkih simbola

MOSKVA - Skoro dve trećine stanovnika Rusije -njih 65 odsto, smatra da je komunističke simbole - kao što su nazivi ulica i trgova, srp i čekić, spomenici, potrebno sačuvati kao deo ruske istorije, prenosi Tanjug. Prema rezultatima istraživanja Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja, svaki peti Rus (20 odsto), međutim, smatra simbole komunizma ostatkom prošlosti kog se treba osloboditi. Da ih je neophodno obnavljati smatra tek pet odsto stanovnika Rusije, ustanovljeno je anketom Centra. Da ulice i trgovi, nazvani u slavu komunističkih lidera, treba da sačuvaju iste nazive, smatra 59 odsto ispitanika, dok svaki četvrti (25 odsto) smatra da im treba vratiti istorijske nazive. Više od polovine anketiranih (60 odsto) smatra da ne treba uklanjati spomenike komunističkim liderima, dok se 12 odsto njih zalaže za njihovo premeštanje.

Nastavak na Glas javnosti...

24sata: Nemačka želi da primi zatvorenike iz Gvantanama