Izvor: Glas javnosti, 12.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet - ukratko...
Zakon u sad o prisluškivanju sumnjivih stranaca u inostranstvu
Amnestija za „Velikog brata“
Američki Senat potvrdio je - sa 69 glasova za i 28 protiv - konačni tekst zakona koji dozvoljava da američke specijalne službe u inostranstvu prisluškuju strance koje sumnjiče za špijunažu ili veze sa teroristima.
Glasanje u Senatu predstavlja ubedljivu političku pobedu Bele kuće, koja je mesecima insistirala da taj dokument bude utvrđen u verziji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << prihvatljivoj za Džordža Buša. Pobeda je utoliko važnija što je reč o dokumentu koji predviđa tzv. sudski imunitet za američke telefonske kompanije koje budu tajno sarađivale sa CIA i drugim špijunskim službama SAD u prisluškivanju „važnih subjekata“.
U SAD su, inače, u toku sudski postupci protiv nekoliko takvih kompanija protiv kojih su prisluškivani podneli više desetina tužbi, tražeći odštetu u milionima dolara. Iza nekih od tužbi stale su i američke organizacije specijalizovane za zaštitu ljudskih prava, koje tvrde da su prilikom slušanja stranaca mogla da budu povređena ustavna prava i slobode američkih građana, a prisluškivanje telefonskih razgovora Amerikanaca bez sudskog naloga je strogo zabranjeno.
Očekuje se da Buš zahvali senatorima i potpiše tekst zakona.
P. V.
Rajsova podržala gruzijsku politiku
Rajsova pozvala Rusiju da doprinese rešavanju konflikata sa dve gruzijske otcepljene autonomije
Rusija ne priznaje jurisdikciju Gruzije u Južnoj Osetiji i Abhaziji, izjavio je juče gruzijski predsednik Mihail Sakašvili na zajedničkoj konferenciji sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs, koja je ponovo podržala teritorijalnu celovitost Gruzije i njene težnje da postane članica NATO, javlja Tanjug.
Posle susreta sa Rajsovom u Tbilisiju, Sakašvili je rekao da su „ruski avioni došli prilično blizu glavnog grada Gruzije“.
Rajsova je pozvala Rusiju da doprinese rešavanju konflikata sa dve gruzijske otcepljene autonomije.
Kisljak: Naša vojska ima odgovor na sve
MOSKVA - Rusija je potpuno sigurna u svoje mogućnosti da osigura sopstvenu bezbednost čak i ako američki protivraketni štit bude instaliran u Poljskoj i Češkoj - izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Kisljak. Pa precizirao: „Naša bezbednost neće doći u pitanje kako god se stvari dalje razvijale.“
Kisljak je izbegao da odgovori na pitanje koju vrstu vojno-tehničkih mera da preduzme da bi parirala namerama Bele kuće i Pentagona. Rekao je samo ovoliko: „Ne želim da se upuštam u nagađanja. Vojni eksperti, kao i uvek, imaju pri ruci mnogo opcija“.
Uhapšeni osumnjičeni za terorizam u Kini
PEKING- U provinciji Sinđiang, na zapadu Kine, od početka godine uhapšene su 82 osobe pod sumnjom da su teroristi i da su planirali sabotaže tokom Letnjih olimpijskih igara koje se u avgustu održavaju u Pekingu. Nikakvi drugi podaci nisu dati o uhapšenima. Kineske vlasti su tokom marta i aprila optužile dve grupe Ujgura u provinciji Sinđiang i Tibetance na Tibetu da su planirali terorističke napade, otmice stranaca i čak samoubilačke napade za vreme olimpijade.
Iran ponovo izveo raketne probe u Zalivu
TEHERAN - Iran je ponovo juče izveo raketne probe u Persijskom zalivu, uključujući i lansiranje torpeda koji, kako tvrdi Teheran, može da pogodi „neprijateljske podmornice“. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs upozorila je Teheran da SAD neće oklevati da brane svoje i interese svojih saveznika ukoliko Islamska Republika nastavi da izvodi raketne probe. Rajsova je rekla da je Vašington podigao stepen pripravnosti u regionu, upozorivši iranske vlasti da ne treba da sumnjaju u sposobnosti SAD.
Juščenko: Poznati su mi trovači
BEČ - Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko ocenio je u intervjuu za bečki Standard da je njegova zemlja na dobrom putu ka Evropskoj uniji i rekao da zna ko je pokušao da ga otruje septembra 2004. „U toku je istraga. Službenici rade na tome 15 sati dnevno. U predsudskom postupku moraju biti uključeni ljudi koji su bili organizatori večere na kojoj sam bio otrovan“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, tri osobe se nalaze u Rusiji i u međuvremenu dobile su rusko državljanstvo, a Ukrajina je podnela zvaničan zahtev za izručenje i u toku su pregovori na najvišem nivou.
Sarkozi: Rešenje krize u EU krajem godine
STRAZBUR - Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je juče da će u dogovoru sa irskim zvaničnicima predstaviti rešenje problema vezanog za ratifikaciju Lisabonskog ugovora u oktobru ili decembru ove godine. Sarkozi je, predstavljajući ciljeve francuskog predsedavanja EU tokom narednih šest meseci, rekao da bez reformisanja institucija EU, ta zajednica neće moći da se proširuje izvan sadašnjih 27 članica. Na referendumu održanom 12. juna ove godine, glasači u Irskoj su odbacili Lisabonski ugovor koji je između ostalog namenjen i reformisanju institucija EU.
Rus pobednik konkursa Fonda Hajnlajn
Brod za daleke planete
Osvajanje daljeg kosmosa donedavno je donosilo pare samo piscima naučne fantastike. Stvari se, međutim, mogu promeniti jer je 27-godišnji inženjer iz Sankt Peterburga Leonid Burilov pobedio na međunarodnom konkursu za glavnu nagradu Fonda Hajnlajn sa projektom polifunkcionalnog kosmičkog broda rakete na kakvom će se leteti u budućnosti prema udaljenim planetama.
Reč je o projektu vasionskog broda koji bi koristio elektroreaktivne motore sa mogućnostima koje danas izgledaju teško zamislive. Takvim da je predsednik konkursnog žirija, akademik Jurij Rižov, upravo povodom projekta Burilova rekao: „To je ideja koja nas, po svom zamahu, vodi 300-400 godina u budućnost.“
C. G.
