Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet podeljen oko Kosmeta
Razvrstavanje na pobornike poštovanja teritorijalnog integriteta postojećih država i zastupnike „praktičnih izuzetaka” od opštih pravila
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 19.februara – Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izbegao je sinoć da, posle hitne vanredne sednice Saveta bezbednosti, precizno odgovori na pitanje – da li prištinsko jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova smatra legalnim ili nelegalnim činom. Ponovio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će tamo i dalje da važi Rezolucija 1244, koja garantuje celovitost Srbije, ali nije hteo da se suprotstavi tumačenju zapadnih sila da taj dokument „ne sputava" otcepljenje pokrajine.
Procep u njegovom individualnom službenom biću odražavao je donekle i kolektivno stanje duha u svetskoj organizaciji, pogotovu u Savetu bezbednosti. Uprkos insistiranjima, ponajviše iz SAD, da je „kosovski slučaj toliko jedinstven da neće uticati na druge", potvrđuje se da je, povodom statusa te pokrajine, došlo do krupnih globalnih podela. Na jednoj strani su pristalice neprikosnovenosti teritorijalnog integriteta postojećih država, a na drugoj – zastupnici „praktičnosti izuzetaka" od opštih pravila.
Svedeno na odnose među velikim silama s pravom veta u Savetu – u prvoj grupi su Rusija i Kina, a u drugoj – Amerika, Britanija i Francuska. Razlike među njima su tako velike da ni kolebljiva raspoloženja među nestalnim članicama neće moći da promene činjenicu – da veto preti svakom projektu za koji nema konsenzusa, a koga nema na vidiku.
Uprkos snažnoj podršci zapadnih sila, Kosovo neće moći da kompletira svoju državnost, jer Moskva neće odobriti njegovo učlanjenje u UN i druge međunarodne organizacije, što je svojstvo koje pripada svim nespornim državama. Zapad će, ujedno, poremetiti odnose sa Srbijom jer je vidi manjom nego što su njene granice, važeće i u UN"
Stvoren je tako opasan presedan. Bar iz četiri razloga: prvo, uspostavlja se varijanta „statusnog dvojstva"; drugo, osporeni su principi međunarodnog prava, među kojima je nepovredivost teritorijalnog integriteta; treće, povećava se podozrenje među velikim silama; četvrto, rastu ambicije raznih separatističkih pokreta.
Vašington ostaje pri tvrdnji kako „kosovski slučaj" neće biti „zarazan". Ali prištinsku deklaraciju su već pozdravili oni koji računaju da s njom rastu i njihove šanse za otcepljenje – Tajvan (u Kini), čečenski pobunjenici (u Rusiji), gruzijske pokrajine Južna Osetija i Abhazija, moldavsko Pridnjestrovlje. „Uzimaju je u obzir", kako se izveštava, i pokreti za izdvajanje iz Španije, Britanije, Šri Lanke, Iraka, Sudana, afričkih složenih zemalja"
U pristupu Zapada primećuje se niz protivrečnosti. Na primer, šef Bele kuće Džordž Buš u obrazloženju priznavanja proglašene nezavisnosti Kosova – emitovanom sa turneje po Africi – naglasio je da će to „doneti mir Balkanu". Prethodno su njegovi saradnici tvrdili da na Balkanu vlada mir, uz bojazan da bi kosovski Albanci mogli da pribegnu nasilju ako im se ne dozvoli nezavisnost, pa proizlazi da je Buš priznavanjem – smirivao samo te „preteće elemente".
Rekao je i da će proglašenu nezavisnost „istorija potvrditi kao ispravan potez". Ranije je Vašington često zamerao Srbiji što se u dramama na prostorima bivše SFRJ „pozivala na istoriju", da bi danas Bušu „istorija" postala jedno od glavnih „pomagala" u pravdanju njegove, iznutra i spolja, nepopularne politike. Tvrdi, uz ostalo, da će „istorija odobriti" i vojni pohod na Irak, za koji se ispostavilo da je naređen na osnovu pogrešnih pretpostavki i da je ta zemlja sada razdirana međuverskim i međunacionalnim sukobima koji uzdrmavaju i njen teritorijalni integritet.
U poslednjoj godini mandata, posvećen je i „ličnom istorijskom nasleđu", pa je verovatno pomislio da će sada loše stojeću predsedničku zaostavštinu poboljšati „kosovskim rezom". Za to ima podršku i pretendenata za njegovog naslednika iz redova opozicije – među kojima je i supruga Bila Klintona čiju balkansku politiku, u ovom slučaju, Buš „finalizuje".
Ujedno, nastoji da baš na Kosovu ojača strateške veze s Parizom i Berlinom, godinama poremećene zbog Iraka. Ali, istovremeno ih pogoršava s „rastućim silama" u kakve se ubrajaju Rusija i Kina, dok Evropa ispoljava nejedinstvo.
Posebno je poljuljan autoritet Saveta bezbednosti, kako je sinoć na sednici upozorio i predsednik Srbije Boris Tadić. Jer, svojim potezima Amerika i evropske sile Kosovo uzimaju kao „svoju stvar", i bez odobrenja Saveta bezbednosti primenjuju „Ahtisarijev plan o međunarodno nadziranoj nezavisnosti".
Po kancelarijama i hodnicima palate na Ist Riveru, kao i po sedištima nacionalnih misija, danas je nastavljena, čuje se, debata o „kosovskom slučaju". Konstatuje se, uz ostalo, da se globalne podele tim povodom produbljuju, da se mnoge etnički složene zemlje pribojavaju separatističkih repriza na sopstvenom tlu, da Savet bezbednosti neće smoći snage da nadležno reaguje ni u drugim međunarodnim poremećajima. Da svet, drugim rečima, ulazi u novu fazu neizvesnosti povodom „jedinstvenog kosovskog slučaja" kojim se povećavaju svakojaka – nejedinstva.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 20.02.2008.]
