Izvor: Blic, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet osvoijo glinom
Nema mesta u bivšoj Jugoslaviji, niti zemlje u Evropi u kojoj ne postoji barem jedan rad s majstorskim pečatom Milovana Stojanovića iz Vrnjačke Banje. Među evropskim keramičarima ovaj vrsni umetnik važi za velemajstora. Izlagao je u dvanaest zemalja. Njegove radove videli su u bar tri puta toliko država, a kako sam kaže "pobeđivao je na takmičenjima u kojima je učestvovao ceo svet, sem Albanije".
Koliko je gline umesio ne zna, ali primećuje da bi trebao voz da sve to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povuče. Za grnčarsko kolo seo je 1941. godine kao šegrt, a desetak godina kasnije stekao je majstorsko zvanje, da bi prvu izložbu imao u Kraljevu 1956. godine. U inostranstvu je prvi put gostovao 1967. godine u Beču. Mesec dana je Austrijancima "držao predavanja" o pravljenju keramike.
-Sećam se da su sa nevericom posmatrali kolo koje se pokreće nogom i koje ne tera motor. Objašnjavao sam im da sa glinom moraš kao sa živim bićem. Nekada brzo, nekada sporo. Moraš da je osetiš. Nije to fabrička traka - objašnjava on.
I materijal koji koristi, majstor Milovan uvek nosi sa sobom.
-Smeša kao smeša nije tajna. Tajna su glazure i boje koje sam godinama razvijao. Sećam se da su austrijanci na prevaru pokušali da dođu do formule - priča Stojanović i otkriva nam da je tajna njegovih boja i glazura u tome, da se ni kod nanošenja ni kod pečenja ne mešaju niti potiru.
Početkom sedamdesetih, vrnjački majstor sjajnu karijeru kruniše u Berlinu. Čak su se dvadeset četiri dana nadmetali keramičari iz gotovo svih zemalja u svetu. Takmičari su otpadali jedan po jedan. Na kraju u finalu sam bio bolji od Meksikanca i Rumuna. Po povratku u zemlju vlasti mu oduzimaju nagradu - za tadašnje vreme neverovatnih 50 miliona dinara - a čak mu privremeno i radnju zatvaraju.
Veliko ime i kvalitet njegovih dela ipak su bili jači od svega. Velike skulpture u narodnoj nošnji koje majstor zove Stanimir i Stanimirka dolazili su da vide i pazare mnogi - Kinezi, Kubanci, Francuzi, pa čak i Italijani, poznati majstori keramike. Bila je tu delegacija koja je pratila Kartera. Čak su Tito i Jovanka kada su dolazili u Banju imali običaj da pogledaju radove. Njegovo ime nalazilo se, uostalom, u svetskom vodiču za Jugoslaviju više od dve i po decenije. Čika Milovan danas žali samo zato što niko od jedanaest učenika koji su kod njega izučili zanat nije nastavio time da se bavi. Danas retko seda za kolo. Čisto da ga želja mine. Ne daju godine. A da se ne zaboravi čuveni sugrađanin, banjski muzej je najavio da će otkupiti za svoju kolekciju deo rukotvorina ovog vrsnog majstora. Deo će on - kaže - pokloniti, ali Stanimira i Stanimirku ne da, iako su pola godine krasili vitrine Muzeja.
