Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švedski plan za nezavisno Kosovo
Specijalno za "Politiku" od dopisnika Tanjuga
Brisel, 15. decembra – Švedski plan za koordiniranje nezavisnosti Kosova i Metohije između Evropske unije i Prištine, u koji je Tanjug imao uvid u Briselu na Samitu šefova država, predviđa da EU sačeka kraj predsedničkih izbora u Srbiji 3. februara, pre nego što između sredine februara i 1. aprila donese neophodne odluke koje bi dovele do priznanja nezavisnosti.Za sever Kosmeta je predviđena budućnost istočne Slavonije – odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postepene reintegracije u nezavisno Kosovo pod posebnom misijom UN – a Srbija i Kosovo bi trebalo da imaju sporazume o "dobrosusedskim odnosima" koji bi bili "direktno vezani za procese Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja (SSP) kako Srbije tako i Kosova".
Paralelno s tim, Srbiji bi bila poslata "jasna poruka" da može da dobije status kandidata za članstvo u EU tokom 2008. godine, nakon predloga Evropske komisije u maju i odluka na Samitu šefova država EU u junu.
Dokument na osam strana, pod nazivom "Evropska strategija za Kosovo" distribuisao je švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt na Samitu šefova država u petak u Briselu.
U njemu se ističe da bi samit 14. decembra trebalo da pokrene proces u pravcu "koordinisane" nezavisnosti Kosmeta, a taj proces mora da ima "privid" poštovanja međunarodnog prava.
Da bi se održao taj "privid", međunarodno vojno i civilno prisustvo na Kosovu bi bilo zasnovano na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, uz pomoć odluke generalnog sekretara UN koji bi dao "autoritet" misiji EU u oblasti policije i pravosuđa.
"Iako je forma priznavanja odluka koju moraju da donesu same države članice, moramo da ciljamo ka što većoj koordinaciji našeg odgovora", ističe se u tekstu.
"Iako bi države članice EU trebalo da priznaju Kosovo kao de jure i de fakto nezavisno od Srbije i da se obavežu na evropsku integraciju Kosovo i njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama, takođe bi trebalo da shvate da članstvo u UN, Oebsu i Savetu Evrope neće biti moguće sve dok je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 na snazi (...). Radiće se dakle o priznanju Kosova s limitiranom ili kvalifikovanom nezavisnošću", ističe se u dokumentu.
Švedski dokument predviđa da najpre Priština usvoji najvažniji deo plana Martija Ahtisarija, koji bi bio nazvan "Paket za primenu sporazuma", nakon čega bi članice EU trebalo da iskažu spremnost da priznaju nezavisnost Kosova.
Istovremeno, ističe se u tekstu, "bilo bi pametno da EU sačeka s odlukom koja otvara put ka procesu priznavanja do okončanja predsedničkih izbora u Srbiji".
"Učiniti drugačije bi značilo suočiti one koji se zalažu za umereniji pristup Srbije s takoreći nemogućom situacijom", dodaje se u švedskom dokumentu.
"Ukoliko druga runda izbora bude održana 3. februara, vanredni sastanak Saveta ministara EU sredinom februara bi mogao da donese neophodne odluke (...), vreme do tada bi trebalo iskoristiti za pripremanje paketa a diskretne diskusije i koordinisane korake bi trebalo preuzeti nakon odluke na Savetu (...) i te diskusije bi trebalo da uključe pripremu različitih odluka koje Priština i EU treba da donesu između sredine februara i 1. aprila", ističe se u Biltovom papiru.
Predlaže se i razmatranje reakcija na ovakav tok rešavanja statusa.
"Kontramere Vlade Srbije bi mogle da zavise ne samo od ishoda predsedničkih izbora već i od modaliteta i uslova koji su uključeni u evropski paketu", ističe se u tekstu.
Naglašava se i da ne treba potceniti rizike od destabilizacije.
"Mogli bismo da se suočimo ne samo s kolonama izbeglica unutar Kosova, već i u najgorem slučaju iz Kosova ka Srbiji (...), to bi destabilizovalo situaciju na duže vreme i manje-više zauvek učinilo nemogućim naš cilj stvaranja multietničkog Kosova", upozoravaju Šveđani.
Da bi se izbegli dodatni problemi u budućnosti, predlaže se rešavanje više ključnih problema: statusa severnog Kosova, odnosa Srbije i Kosova, ubrzanja integracija Srbije u EU i konačnog, punopravnog priznanja nezavisnog Kosova u svim međunarodnim institucijama.
Biltov papir predviđa da će sever Kosova proglasiti de fakto nezavisnost od nezavisnog Kosova, što bi moglo do dovede do albanskog nasilja prema Srbima u enklavama i njihovog egzodusa ka severu ili ka centralnoj Srbiji.
Stoga se predlaže specijalan aranžman za severno Kosovo, koji bi se i dalje nalazio pod upravom Unmika na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.
"Dakle, taj region ne bi bio pod Prištinom, iako bi deklarisani cilj UN trebalo da bude da olakša njegovu integraciju u ostatak Kosova (...), takav aranžman bi pratio model misije UNTAES u istočnoj Slavoniji u Hrvatskoj (...), a odluku o ostanku bi doneo generalni sekretar UN na isti način i u isto vreme kada pruži autoritet misiji ESDP na Kosovu", dodaje se u tekstu.
Srbija i Kosovo bi trebalo da imaju "dobrosusedske odnose", te da pošalju specijalne predstavnike i otvore misije u Beogradu i Prištini.
Nakon određenog perioda, tokom kojeg EU mora da obezbedi pristup Kosova međunarodnim finansijskim organizacijama i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Unija bi radila na tome da se međunarodno prisustvo na Kosovu smanji ili ukine, Priština preuzme sve nadležnosti i bude primljena u sve međunarodne organizacije čime bi postala punopravna nezavisna država, stoji u dokumentu u koji je uvid imala srpska nacionalna agencija.
Aleksandar Mitić
--------------------------------------------------------------------------
Srbija neće primeniti silu
Berlin – Nemački ministar odbrane Franc Jozef Jung izjavio je u Berlinu da je primio uveravanja srpskih vlasti da neće primenjivati silu u slučaju da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost.
Posle razgovora s vrhovnim zapovednikom snaga NATO-a Džonom Kredokom, Jung je u petak rekao da mu je srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac pružio odgovarajuća uveravanja, prenosi "Glas Amerike". "Srpska strana ne želi da koristi, niti da provocira nasilje", rekao je Jung.
Kako se navodi na sajtu nemačkog Ministarstva odbrane, u razgovoru sa Kredokom nemački ministar je naglasio da će "i ubuduće biti obezbeđeni stabilnost i miran razvoj na Balkanu".
Zato Nemačka, kako je dodao, ne smanjuje broj pripadnika svojih oružanih snaga koji se nalaze u sastavu Kfora na Kosovu i Eufora u BiH.
Bundesver je pre nekoliko sedmica na Kosovo uputio i dodatni kontingent od oko 500 vojnika, koji se nalaze na severu Kosova.
Fonet
[objavljeno: ]
