Izvor: Vesti-online.com, 27.Sep.2010, 09:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Švedska: Navala azilanata iz Srbije

Od početka ove godine, u Švedskoj je azil zatražilo više od 2.500 srpskih državljana, uglavnom Roma, a dobilo ga je samo jedan odsto. Ti podaci, međutim, ne sprečavaju nove azilante da stižu iz Srbije pa su naši državljani, posle Somalijaca, najbrojnije izbeglice u Švedskoj. S druge strane, pet puta više srpskih državljana dobilo je radne dozvole u švedskoj ambasadi u Beogradu.

Izbegličku sliku najbolje ilustruje turistički kamp Molstorp u Nora Ferjestadu, u koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je odjednom stiglo 70 Roma iz Srbije. Migracioni zavod je napravio dvomesečni ugovor sa ovim kampom i računa se da će u tom vremenu biti završena provera njihovih zahteva. Pošto je završena sezona godišnjih odmora, vlasnici kampa dolazak azilanata vide kao dobru mogućnost za vansezonsku zaradu.

- Dobili smo goste u periodu kada obično nema nikoga i zbog toga smo zadovoljni - kaže vlasnik kampa. On dodaje da nema nikakvu drugu odgovornost prema izbeglicama, osim da vodi računa o higijeni.

Opštinske vlasti su dovedene pred svršen čin jer izbeglicama, pored smeštaja i hrane, moraju da obezbede i odgovarajuće školovanje za maloletnu decu.

- Samo u prvom talasu u ovaj kamp je došlo više od dvadesetoro dece. Moraćemo da osnujemo specijalne razrede u obližnjoj školi - kaže predstavnik Migracionog zavoda Solveig Bengtson, i dodaje:

Od početka godine, u Švedsku je iz Srbije stiglo više od 2.500 azilanta, a sa Kosova 747. Iz ostalih bivših jugoslovenskih republika najbrojniji su Makedonci sa 262 azilanata, zatim BiH - 69, Crna Gora - 25 i Hrvatska - 14.

Zanemarljivo malom broju su odobrene dozvole na osnovu azila (iz Srbije svega 28), ali je u istom periodu 135 državljana Srbije dobilo radne i boravišne dozvole na osnovu posla.

Iz Hrvatske je došlo 127 radnika kojima je boravišna dozvola odobrena još u ambasadi, a posle njih sledi BiH sa 73, Kosovo - 54 i Makedonija - 24.

- Stižu velike grupe iz prihvatilišta za azilante u Malmeu, koji ima oko 1.000 mesta i već je prepun. Korišćenje turističkih kampova je najbolje rešenje, pošto su dobro opremljeni i imaju potreban personal.

Po zakonu EU, prva zemlja u koju azilanti stignu odgovorna je za izbeglice.

- Azilanti iz Srbije su očito putovali kroz više zemalja Evropske unije, ali ne žele da pričaju o tome. Nemaju kod sebe pasoše ni druge dokumente, pa ne možemo da ih vratimo u zemlju u kojoj su trebali da traže azil - objašnjava Bengtson.

Pošto neprekidno stiže reka izbeglica, većinom Roma iz Srbije, Migracioni zavod sumnja da se radi o organizovanim putovanjima i da beskrupulozni autoprevoznici zarađuju na ovim ljudima. Bengston napominje da je mala verovatnoća da će neko od azilanata ovde i ostati:

- Srbija je demokratska zemlja sa zakonima, pravilima i sudovima koji mogu da vode računa o svojim građanima, zaključuje predstavnik migracionog zavoda.

Nastavak na Vesti-online.com...