Izvor: Politika, 28.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok protiv Šešelja prima platu UN kao P3 korak šest
Lider SRS optužio obaveštajnog analitičara tužilaštva da je kao oficir Unprofora sa Balkana slao obaveštajne izveštaje određenim strukturama svetske organizacije ali i belgijskoj obaveštajnoj službi i centrali NATO-a
„Vi ništa ne znate. U tome je problem. Idemo na sledeće pitanje. Vi ste apsolutna neznalica"”, ponavljao je Vojislav Šešelj i ove nedelje dok je u svom prepoznatljivom stilu poput profesora koji je nezadovoljan znanjem studenta pokušavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da sruši kredibilitet petog svedoka tužilaštva Rejnoa Tunensa, obaveštajnog analitičara u timu za vojne analize u tužilaštvu Haškog tribunala.
Posle svedočenja u predmetima protiv Slobodana Miloševića u februaru 2004, Milana Martića u februaru 2006. i vukovarske trojke –Mrkšića, Šljivančanina i Radića u junu i julu 2006. godine, Tunens se proteklih dana u haškoj sudnici našao oči u oči sa liderom Srpske radikalne stranke. Pošto je službenik tužilaštva, dok je svedočio on nije išao na posao, a bilo mu je zabranjeno i da između svedočenja komunicira sa ostalim kolegama iz tužilaštva, ali to nije bilo dovoljno za optuženog koji ga je u prvih 15 minuta unakrsnog ispitivanja upitao zar ne smatra da je suviše blizak tužilaštvu da bi mogao da bude ekspert u ovom predmetu jer je, po sopstvenom priznanju, kao veštak i član tima tužilaštva učestvovao u saslušanju svedoka i osumnjičenih, u pripremama svedoka za svedočenje i bio konsultant za vojna i obaveštajna pitanja u izradi optužnice protiv Šešelja, kao i da je potpisao obavezu da će čuvati tajne tužilaštva.
„Vi ste svedok u sopstvenom predmetu", tvrdio je Šešelj podsećajući ga da je sudsko veće koje sudi bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i kooptuženima odbilo da u sudske spise uvrsti ekspertski izveštaj njegovog šefa Filipa Kua uz obrazloženje da je suviše blizak tužilaštvu.
„Da bi bio ovlašćen da svedoči kao veštak, svedok mora da bude ne samo priznat u svom domenu, već mora da bude i nepristrastan u datom predmetu, da li ste čuli za to", pitao je optuženi.
Tunens je odgovorio da je svoj ekspertski izveštaj sam sastavio a da je pitanje pristrasnosti pitanje o kome samo sudsko veće može da donese odluku.
Umesto Kristine Dal, dok je svedočio Tunens, u sudnici je bio zastupnik tužilaštva Matijas Markusen. U tužilaštvu tvrde da se ne radi o zameni zastupnika tužilaštva već o proširenju tima.
Iz Šešeljevog ispitivanja Tunensa „Politika" je izdvojila najzanimljivije delove.
Šešelj: Vi ste već sedam godina obaveštajni analitičar u Haškom tužilaštvu, je l’ tako?
Tunens: Gotovo sedam godina, časni sude, u julu 2008. će biti punih sedam godina.
Šešelj: Kolika je vaša mesečna plata?
Tunens: Časni sude, moja plata pre svega ne zavisi od ovog izveštaja i od toga da li ću dati iskaz ili ne, a, drugo, mislim da to kolika je moja plata ni na koji način nije relevantno u odnosu na moj iskaz, visina moje plate nema uticaja na moju verodostojnost.
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti: Ne ulazeći u pitanje tačne sume evra koju vi zarađujete, koja je vaša kategorija, da li ste vi P2, P3, P4 u okviru sistema UN? Pripadate li vi nekoj od ovih kategorija?
Tunens: Ja sam P3 korak 6.
Sudija Antoneti: P tri šest, sve je to javno, dakle, dovoljno je pogledati budžet ovog suda.
Šešelj: Predsedavajući, ja insistiram da svedok odgovori kolika mu je mesečna plata. Ne mogu ja sad da gledam budžet ovoga suda i te šifre da odgonetam. On mora da mi odgovori na to pitanje. To je pitanje verodostojnosti svedoka.
Tužilac Markusen: Časni sude, moja argumentacija glasi da je potpuno irelevantno kolika je njegova plata. Ono što je možda važno jeste da utvrdimo na kom je on stepenu u organizaciji a to smo utvrdili. Kolika je njegova mesečna plata, apsolutno nije relevantno.
Sudija Antoneti: Pretresno veće je razmotrilo ovo pitanje i smatra da treba preći na neko drugo pitanje. Ukoliko gospodin Šešelj želi da se upozna sa platom svedoka, dovoljno je da prouči informaciju i dokumentaciju koja je javna.
Šešelj: Ja želim, gospodine predsedavajući, da mi svedok sam odgovori kolika mu je plata. Ako mi vi to zabranjujete, ja se moram povinovati vašoj volji, nemam kud. Ja ću onda postaviti naredno pitanje sa velikom količinom gorčine u ustima što mi nije dozvoljeno insistiranje da svedok odgovori na ovo prvo pitanje.
Izbegavanje odgovora je najbolji odgovor
Šešelj: Moramo da idemo sada postepeno, pa ćemo doći do merituma po pitanju špijunaže i šta ste obavljali na Balkanu kao oficir NATO-a. Moramo postepenije do toga doći. Završili ste vojnu akademiju belgijske vojske, je l’ tako?
Tunens: Časni sude, nikada nisam bio na Balkanu kao oficir NATO-a.
Bio sam na dve misije kao član Unprofora i bio sam u istočnoj Slavoniji gde sam radio u privremenoj upravi, a treći put sam bio kao pripadnik belgijske vojske i tom prilikom sam obavio izvesna zaduženja za SFOR i tačno je da sam završio belgijsku vojnu akademiju.
Šešelj: Kao oficir UN slali ste obaveštajne izveštaje određenim strukturama UN ali i belgijskoj obaveštajnoj službi i centrali NATO-a, je l’ tako?
Tunens: Časni sude, dostavio sam biografiju koja je navedena u aneksu izveštaja gde se daje pregled mojih profesionalnih aktivnosti, kako dok sam radio u ovom sudu, tako i pre nego što sam počeo da radim u ovom sudu. Kad je reč o mojim profesionalnim aktivnostima pre juna 2001, obavezan sam da poštujem belgijski zakon o poverljivosti informacija na osnovu koga mi je zabranjeno da detaljnije govorim o stvarima sa osobama koje nemaju pravo da budu upoznate sa tim pitanjima koja se tiču belgijske bezbednosti. A, čak i moje zaduženje kao komandir voda u belgijskim oružanim snagama dok sam bio u Nemačkoj, ni o tome ne mogu da govorim na osnovu tog zakona od 11. decembra 1998. godine.
Sudija Antoneti: Gospodine Tunens, čuo sam vaš odgovor. Gospodin Šešelj vam postavlja sledeće pitanje: kada ste bili pripadnik Unprofora, da li ste slali izveštaje belgijskoj obaveštajnoj službi i da li ste slali izveštaje obaveštajnoj službi NATO-a?
Pitanje je vrlo jasno i vrlo precizno. Vi na to pitanje odgovarate rečima da je vaš status takav da ne možete da odgovorite na njega.
Tunens. Da, časni sude, ja mogu govoriti o stvarima u onoj meri ukoliko su navedene u pisanoj biografiji koja je deo mog izveštaja, ali ne mogu govoriti o odnosima službe za koju sam ja radio i drugih službi, o fokusu obaveštajnih poslova, metodama koje su se koristile, izvorima i tako dalje.
Tužilac Markusen: Ja bih samo hteo da naglasim da se svedok nalazi u takvoj situaciji, časni sude, u kojoj ćemo biti sa svim ovakvim svedocima. Radi se, dakle, o pripadnicima vojske i policije koji su obavezni na temelju ovakvih restrikcija iz njihovih nacionalnih pravosudnih sistema. Mislim da mi sada imamo situaciju u kojoj svedok može govoriti o svojim zadacima ali ne može govoriti o operativnim zadacima zbog razloga koji su očigledni i jasni za svakoga.
Šešelj: Pa, izbegavanje odgovora gospodina Tunensa za mene je najbolji odgovor, jer mi je iz toga sve jasno, ali ne mora tužilac odmah da skače ko oparen jer ja se spremam da postavim novo pitanje.
Natrljan nos
Šešelj: U toku vašeg svedočenja u procesu generalu Mrkšiću, pukovniku Šljivančaninu i majoru Radiću na pitanje jednog branioca vi ste potvrdili da ste kao oficir UN dostavljali obaveštajne podatke belgijskoj vojsci. I ta vaša potvrda nalazi se na strani transkripta 10754 u predmetu Vukovarska trojka. Vi to sistemom elektronske sudnice možete valjda odmah da dobijete, gospodo sudije.
Tunens: Časni sude, to je nepotpun citat mog odgovora. Tačno je da mi je odbrana gospodina Mrkšića postavila pitanje jesam li dok sam radio za Unprofor slao izveštaje, dakle izveštaje, ne konkretno obaveštajne izveštaje, oružanim snagama Belgije. Ja sam prvo sudijama spomenuo da postoji zakon o tajnosti podataka i zaštitnim dozvolama. Možda se nisam poslužio istim rečima, ali sam rekao da postoje određene pravne restrikcije kojima sam ja izložen i sudija Parker je rekao „da mi to razumemo, ali odgovorite na pitanje samo sa da ili ne” i onda sam rekao „da”.
Šešelj: A pošto ste tada, gospodine Tunens, rekli da su vam onda iz belgijske špijunaže natrljali nos i sad u ovom procesu koji se protiv mene vodi nećete da kažete ni da ni ne.
„Gospodin Šešelj je vrlo inteligentan i on nastoji da vas nagovori da kažete i ono što niste želeli", zaključio je predsedavajući, nakon čega je od Šešelja zatražio da pređe na sledeće pitanje.
Smeh je zarazan
Šešelj: Ovaj svedok je učestvovao 1995. godine kao oficir UN u pripremanju hrvatske operacije „Bljesak" i hrvatske operacije „Oluja” na Republiku Srpsku Krajinu. On je tada imao sedište u Zagrebu. Znao je da se pripremaju te operacije a ništa nije preduzeo da se spreče, u najmanju ruku. On je direktno involviran u sukob na prostoru bivše Jugoslavije, jer je agresija Hrvatske na Srpsku Krajinu ostvarena uz direktnu pomoć NATO-a, o tome imamo bezbroj dokaza. On je u svemu tome učestvovao, a ovde se pojavljuje kao nepristrasni veštak. Ja moram celi sat da posvetim njegovoj ulozi u tim zbivanjima kao oficira belgijskih oružanih snaga, a on unapred izjavljuje da ne sme ništa da priča o tom svom službovanju za belgijsku obaveštajnu službu, pa zašto ja onda uopšte da ga ispitujem.
Sudija Antoneti: Gospodine svedoče, gospodin Šešelj iznosi tvrdnju da ste 1995. godine, dok ste bili pripadnik Unprofora, navodno u dosluhu sa Hrvatima pripremali operaciju „Oluja" i operaciju „Bljesak". Eto, je li to tačno ili nije? Vi ste osoba koja na to može odgovoriti sa da ili ne.
Tunens: Časni sude, to očigledno nije istina. Ja sam radio kao vojnoinformativni oficir u štabu UN, odnosno Unprofora, ako gospodin Šešelj hoće da razgovaramo o detaljima šta sam ja tačno radio u vezi sa operacijama „Oluja" i „Bljesak", dobro, ali ja tvrdim da je to lažna tvrdnja i da nema nikakvih dokaza da bi se takva politička tvrdnja poduprla.
Sudija Antoneti: Dobro. Svedok je odgovorio na pitanje, gospodine Šešelj.
U jednom momentu tužilac je opomenuo Šešelja da veštaka ne naziva budalom.
Šešelj: Ne znam kakav prevod imate. Ja sam rekao da li ste smatrali da će ovaj izveštaj čitati neka budala koja ovo ne razume pa možete da mu poturite da se JNA sastoji od Generalštaba i tri vida. Nisam nazvao veštaka budalom. Nemojte da zlonamerno interpretirate moje reči. Ja mogu veštaka nazvati neznalicom, mogu reći da laže određene stvari, a što bih ga nazivao budalom. Ja sam čovek gospodskih manira. Ja sam četnički vojvoda, a vojvodama je gospodstvo osnovna suština. Nemojte se smejati, gospodine Markusen. Smeh je zarazan.
Ljiljana Milisavljević
[objavljeno: 29.02.2008.]
