Izvor: Politika, 28.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve vas voli Pinoče
U posthumnoj poruci general izjavljuje ljubav celoj naciji, proglašava se za velikog patriotu, dok se otkrivaju novi dokazi o unovčavanju njegovog patriotizma
Očigledno je Pinoče zamislio da je veliki, čim je "Poruku svojim zemljacima" napisao još pre dve godine, sa željom da se pročita posle njegove smrti. Diktator je, u vreme kada ga je pravosuđe po nalazu "(ne)zavisnih lekara" proglasilo suviše dementnim za proces, ipak našao za shodno da poruči "svim Čileancima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez izuzetka" da ih mnogo voli.
"Možda će mnogima to izgledati neshvatljivo, ali je tako. U mom srcu nema mesta za mržnju", piše Pinoče i dodaje da je ono ispunjeno ljubavlju prema otadžbini i prema "svima vama". Fondacija Pinočea u Santjagu odlučila je da ovu poruku diktatora koji je preminuo u 92. godini, 10. decembra, objavi jedan dan pred katolički Božić. Pinoče u posthumnom pismu još jednom opravdava vojni puč koji je uz podršku SAD izveo 11. septembra 1973, kako bi svrgnuo socijalističkog predsednika demokratski izabranog Salvadora Aljendea. Po Pinočeu, njegov krvavi puč spasao je zemlju od građanskog rata. Diktator žali zbog tada izazvanog bola, ali bi, kako kaže u pismu, "pod sličnim okolnostima učinio istu stvar samo, kako dodaje, "uz veću razboritost" .
Neophodna intervencija
Odgovoran za hiljade ubistava i za torture u zatvorima, likvidaciju svojih neistomišljenika po celom svetu (u Vašingtonu i Buenos Ajresu), Pinoče u poruci naciji objašnjava istorijske okolnosti, hladni rat, u kome je Čile krenuo putem bez povratka i spasa ka građanskom ratu. To je i bio razlog što je on rešio da stvari uzme u svoje ruke i tako "spase" svoj voljeni narod od "najgoreg što se može desiti jednom društvu".
Po Pinočeu, u Čileu bi, da nije on sprečio dolazak "marksističke diktature", "bilo na hiljade mrtvih". On je, kako objašnjava u svom pismu naciji, "to morao da uradi". "Kako bih voleo da nije bila neophodna ta intervencija 11. septembra 1973. Kako bih voleo da se marksističko-lenjinistička ideologija nije isprečila našoj otadžbini. Kako sam želeo da predsednik Aljende nije došao na ideju da pretvori našu otadžbinu u još jednu marksističku diktaturu", lamentirao je diktator pre dve godine.
Ali, kada se odlučio na puč, kako piše, znao je da mora da se deluje maksimalno strogo i dosledno. Bilo je, po njemu, nužno da vojska sprovede rigorozne mere kao što su "privremena izolacija", "prinudni egzili" i "streljanje po vojnim presudama". U suprotnom bi vojna intervencija doživela neuspeh, kaže Pinoče. Istorija je inače zabeležila da je tada ubijeno više od tri hiljade ljudi, da je na hiljade nestalo bez traga i glasa, trideset hiljada mučeno po logorima i dvesta hiljada Čileanaca bilo izgnano iz svoje domovine koju Pinoče toliko voli.
Uspešno obavljen zadatak
Diktator dodaje da je u svakom ratu "uvek bilo i uvek će biti" zloupotreba i preterivanja. Za mnoge mrtve verovatno se nikad neće saznati kako se to i kada desilo, dodaje bivši diktator u pismu koje je ostavio u amanet svojim zemljacima. Što se njegove odgovornosti tiče, nikada osuđeni Pinoče ističe da je bio "mnogo fleksibilniji nego što mi se priznaje. Po njegovom mišljenju, on je sprovodio "mekani diktat".
Posle sahrane koja je izazvala burna reagovanja i nerede, u Čileu se bez mnogo komentara objavljuje Pinočeova posthumna poruka. Socijalistička predsednica Mišel Bašele, čiji je otac ubijen u Pinočeovim logorima, a sama je bila mučena i naterana u egzil, okrenuta je ka budućnosti i uzdržava se od komentara o pokojniku, kome nikad nije presuđeno za počinjena zlodela. Umesto toga, stigli su novi podaci o Pinočeovim milionskim štednim knjižicama u američkim i evropskim bankama , uz pozamašne svote čuvane na raznoraznim "rajskim ostrvima" u Karibima.
Dan pošto je umro, u ministarstvo unutrašnjih poslova stigao je opširan izveštaj na 400 stranica u kome se još jednom potvrđuje da je do sada otkriveno 30 miliona na njegovim računima u stranim bankama. General, koji se i posle smrti diči svojim ogromnim patriotizmom, umeo je da ga unovči u isto tako velike sume novca. Koristio je, kako se citira, fondove vojske, za ličnu dobit, primao mito od prodaje i kupovine oružja. I kada je uz dosta natezanja sišao sa vlasti, na račun u jednoj stranoj banci svake godine mu je stizala uplata od čuvene fabrike za proizvodnju oružja "Britiš erspejs".
Priče o tome kako su se patriotski podizale pare sa Pinočeovih računa ima na pretek. Jednu od njih prenosi najnoviji broj čileanskog "Nasiona". Unuk Rodrigo, koji je na sahrani pozvao na poštovanje svoga dede i divljenje, morao je pre dve godine da u London ponese praznu torbu. Nju je napunio engleskim novčanicama do vrha kada je iz filijale banke Rigs podigao stotine hiljada funti u kešu.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 28.12.2006.]
.jpg)
