Izvor: Politika, 18.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve jači otpor nezavisnosti
Iz kabineta Olija Rena demantuju da se komesar EU zalaže da se nastavak pregovora sa Srbijom uslovi "sudbinom Kosova"
Srbiji bi mogao da bude postavljen novi uslov na putu ka Evropskoj uniji – da prizna nezavisno Kosovo, tvrdi između redova pariski "Mond". Taj list čak navodi da je i evropski komesar za proširenje Oli Ren "sklon tome da se obnova pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju uslovi sudbinom Kosova, čime bi se izvršio pritisak na Beograd", ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Renov portparol to demantuje. "Komesar nije razgovarao s novinarom 'Monda' o tom pitanju", kaže za Tanjug njegova predstavnica za štampu Kristina Nađ i dodaje da ono što stoji u tekstu "jednostavno nije tačno".
A u tekstu francuskog dnevnika piše i da Evropska unija "dok čeka predlog Martija Ahtisarija o stepenu nezavisnosti koju bi trebalo dati Kosovu nastoji da osujeti svaku moguću krizu sa Srbijom i njenim ruskim saveznikom". "EU je zabrinuta zbog saveza Moskva–Beograd oko pitanja statusa Kosova, a Moskva preti da će staviti veto na svaki predlog za davanje nezavisnosti kosovskim Albancima", navodi se dalje.
U ponedeljak se komesar Ren sastao sa grupom novinara iz Srbije i tada je odgovorio i na pitanje da li bi neka članica EU koja se zalaže za nezavisnost Kosova mogla da blokira proces potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Rešenje statusa Kosova i sporazum su dva paralelna procesa i ne treba mešati žabe i babe, objasnio je Finac. S druge strane, dodao je da Evropska unija očekuje od kandidata za članstvo u Uniji, kao i od potencijalnih kandidata, da u okviru procesa pristupanja podrže dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju. "U tom kontekstu se nadam i doprinosu Srbije", rekao je Ren. Drugim rečima, ako Sjedinjene Američke Države dobiju pristanak Evropske unije i proglase Kosovo nezavisnim, makar i bez odluke Saveta bezbednosti, od Srbije bi se moglo očekivati da prizna tu nezavisnost da bi postala kandidat za članstvo u EU.
Takav scenario za sada je ipak još daleko, jer je i među samim članicama EU sve jači otpor nezavisnosti Kosova. Kako su dopisniku Tanjuga u Briselu rekli izvori iz vrha administracije EU, stavovi Beograda i Moskve i protivljenje sve većeg broja članica Evropske unije nezavisnosti Kosova i Metohije umnogome komplikuju završetak procesa koji vodi specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari. A to izaziva zabrinutost unutar EU. "Pitam se da li ćemo moći da ubedimo Rusiju da prihvati rešenje u Kontakt grupi i Savetu bezbednosti, da li ćemo moći da ubedimo Srbiju da primeni rešenje koje joj verovatno neće odgovarati i da li ćemo moći da, uz sve to, zadržimo jedinstvo EU koje je za nas od ključnog značaja", kaže Tanjugov izvor.
Varnice na sastancima EU su počele da sevaju u oktobru u Luksemburgu, kada su šefovi diplomatija dvadeset petorice počeli da na svojim sastancima ulaze u dublje diskusije i razmatranja od formalne "podrške procesu koji vodi Marti Ahtisari".
Tada je na površinu isplivao suštinski sukob između onih u EU koji se zalažu za nepromenljivost granica – poput Španije i Kipra – i onih koji se, poput Velike Britanije, zalažu za nezavisnost Kosmeta.
Blok protivnika nezavisnosti je dodatno ojačan ulaskom Rumunije u EU 1. januara ove godine, pa se očekuje da će Bukurešt moći da sa snažnije pozicije nego dosad brani princip poštovanja teritorijalnog integriteta – i to već na prvom sastanku šefova diplomatija u formatu dvadeset sedmorice idućeg ponedeljka u Briselu.
U želji da se pridobije Moskva, u Briselu i u Vašingtonu je podržana ideja "dodatnih razgovora" posle Ahtisarijevog predloga. Kako saznaje "Politika", Rusija zahteva da to budu pravi pregovori, a od vlasti u Beogradu Kremlj je tražio da nikako ne odbiju predlog Martija Ahtisarija kada ga taj bivši finski predsednik bude doneo. Moskva insistira da Ahtisari neće imati poslednju reč i da se tek pravim pregovorima Beograda i Prištine može naći rešenje koje će odgovarati i jednoj i drugoj strani.
Kosovo će u međuvremenu biti jedna od glavnih tema sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel u Moskvi. Taj susret desiće se baš na dan izbora u Srbiji, u nedelju, i mogao bi da bude jedan od presudnih za budućnost južne pokrajine. Merkelova je nedavno izjavila da rešenje za Kosovo mora biti takvo da ne ugrozi demokratiju u Srbiji i da je Nemačka spremna da posreduje da do tog rešenja dođe.
A što se pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju tiče, diplomatski izvori u Briselu uvereni su da će oni biti nastavljeni odmah posle izbora u Srbiji i da će taj sporazum vrlo brzo biti potpisan. Ti izvori kažu da se ni sam Oli Ren, koji je pregovore "zamrznuo" u maju prošle godine, navodeći da Srbija ne sarađuje sa tribunalom u Hagu, više ne protivi nastavku pregovora. Kada su pregovori stali, Ren se našao na žestokom udaru glavnog diplomate EU Havijera Solane, koji je smatrao da je i dalje trebalo pregovarati. U "bici" koja je usledila, pobedu je svojim argumentima u korist Srbije odneo Solana.
V. Radomirović
--------------------------------------------------------------------------
Solana: Kompromis o Kosovu još uvek moguć
BRISEL – Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Briselu da veruje da je kompromis između Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije "još uvek moguć".
"Ja se veoma iskreno nadam da će doći do dogovora, do kompromisa između Beograda i Prištine", izjavio je Solana nakon sastanka s nemačkim ministrom odbrane Francom Jozefom Jungom. "Ne želim da budem sanjar, ali još uvek verujem da je moguće da se to dogodi", naglasio je visoki predstavnik EU i istakao da ga je na ovakav stav navelo njegovo "lično razmišljanje" o ovom problemu. (Tanjug)
--------------------------------------------------------------------------
Aleksejev: Plan Ahtisarija samo predlog
"Plan Martija Ahtisarija o rešenju kosmetskog problema može da bude samo predlog, a nikako i konačno rešenje sudbine južne srpske pokrajine", izjavio je juče ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Aleksejev. "O tome kakva će biti sudbina Kosmeta treba još da se razgovara, i bilo kakvi rokovi za donošenje konačnog rešenja za Rusiju nemaju bitnog značaja", naglasio je ruski diplomata.
Aleksejev je podsetio da je predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom pre neki dan ponovio da Rusija neće u Savetu bezbednosti UN podržati nijedno rešenje za Kosmet sa kojim se ne saglasi i zvanični Beograd.
Naglasivši da pregovori Beograda i Prištine svakako moraju da se nastave i posle obelodanjivanja Ahtisarijevog predloga, ruski ambasador je ponovio da "Kosovo nije poseban slučaj" i da se u njegovom rešenju "mora voditi računa o važećim odredbama međunarodnog prava", Aleksejev je dodao i da je Balkan važan deo Evrope, a očuvanje bezbednosti na ovim prostorima ključno je za bezbednost na celom kontinentu.
Na pitanje šta može da poruči žiteljima Srbije uoči nedeljnih parlamentarnih izbora, Aleksejev je izjavio: "Za jednog ambasadora teško je da građanima države u kojoj službuje daje savete kako da se izjašnjavaju na izborima. Ono što ja mogu da poručim jeste to da pre svega treba glasati za svoju domovinu, za Srbiju i za Balkan. Srećna, stabilna i prosperitetna Srbija imaće ključnu ulogu, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi uopšte", zaključio je ambasador Aleksejev.
S. S.
[objavljeno: 18.01.2007.]
