Izvor: Deutsche Welle, 27.Jan.2016, 09:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve češće uzbune na nemačkom nebu

Avioni-presretači Nemačkog ratnog vazduhoplovstva sve češće poleću zbog uzbune – sumnje da će neki civilni putnički avion biti upotrebljen kao oružje terorističkog napada na ciljeve na zemlji.

U protekle tri godine, šest puta je posumnjano da su teroristi oteli putničke avione u Nemačkoj – uz mogućnost da ih upotrebe kao oružje. Veza između kontrole leta i pilota tih aviona bila je prekinuta duže od 20 minuta i posade aviona nisu reagovale na pozive sa zemlje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << To je značilo uzbunu za presretačke timove Nemačkog ratnog vazduhoplovstva koji su stacionirani u Nojburgu (Bavarska) i Vitmundu (Donja Saksonija).

Ti timovi su u stalnoj pripravnosti. Kada Nacionalni centar za bezbednost vazdušnog prostora, čiji rad koordiniraju federalna policija, Bundesver i kontrola leta, oglasi uzbunu, timovi poleću. Prema informacijama državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, tokom 2015. je bilo 18 takvih uzbuna. Ako se računa i angažovanje savezničkih timova iz susednih zemalja, onda ih je bilo ukupno 42. Poređenja radi, 2013. su presretači alarmirani samo sedam puta. Sada su se povećali nervoza i strah da teroristički napad možda neće biti otkriven na vreme. U slučaju da se obistini pretpostavka da je u određenom slučaju reč o terorističkom napadu, komanda se sa NATO prebacuje na državne organe.

Adrenalin protiv ektremista

U slučaju uzbune, piloti Luftvafe moraju da polete za najviše 15 minuta. Već prema stepenu uzbune, do rulanja aviona po pisti može da prođe i samo deset minuta. Za najviše 30 minuta, piloti Jurofajtera mogu da stignu do svake tačke u Nemačkoj koju bi mogli da prelete sumnjivi avioni.

Pomenuti slučajevi ispostavili su se kao lažne uzbune – radilo se uglavnom o greškama pilota putničkih aviona. Neki su imali tehničke probleme, a bilo je i onih koji su gubili orijentaciju. Takve avione su nemački Jurofajteri pratili do razjašnjenja situacije, a bilo je slučajeva kada su ih i sprovodili do nekih aerodroma.

Da bi se takve akcije odvijale rutinski, svake godine se simuliraju i po hiljadu puta.

Putnički avion u pratnji Jurofajtera

Obaranje civilnog aviona?

Signal za uzbunu daje inspektor Luftvafe koji je nadležni zapovednik snaga Nacionalne vazdušne odbrane. U slučaju eskalacije, komandu preuzima ministar(ka) odbrane. To je sve propisima regulisano do detalja. Ono što nije regulisano, jeste pitanje koje je čak i Ustavni sud ostavio otvorenim: da li presretači smeju da obore civilni putnički avion da bi tako otklonili opasnost za stanovništvo na tlu?

To što je javnost uopšte saznala da se u Nemačkoj povećao broj vazdušnih uzbuna, zasluga je Tobijasa Lindnera, poslanika Zelenih u Bundestagu. On se nedavno zainteresovao za problem nemačkih borbenih aviona stacioniranih u turskom Indžirliku koji svoje izviđačke letove iznad Sirije ne mogu da obavljaju noću – zbog prevelikog i zbunjujućeg blještanja instrument-table. „Želeo sam da saznam da li su sa sličnim ograničenjima suočeni i piloti u nemačkom vazdušnom prostoru“, rekao je Lindner za DW.

U odgovoru nemačkog Ministarstva odbrane od 18. januara piše da nemački vazdušni prostor čuvaju Jurofajteri, dok probleme u Turskoj imaju avioni tipa Tornado; ti problemi bi trebalo da budu rešeni do marta. Lindner je ipak ogorčen: „Već godinama, još od akcija na Kosovu, zna se za taj problem i on nije rešen. Utoliko više me čudi izjava da će on sada biti otklonjen za nekoliko nedelja. Pitam se, ako to ide tako brzo, zašto već nije učinjeno ranije?“

Umiruje bar saznanje da nemački vazdušni prostor može da se čuva i noću…

Nastavak na Deutsche Welle...