Izvor: Blic, Tanjug, 11.Sep.2009, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako peto dete u EU siromašno
Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o siromaštvu među decom, koji datira iz februara 2008. godine, dakle, pre početka svetske ekonomske krize, u EU je bilo siromašno 19 miliona dece, dakle svako peto dete.
U međuvremenu se situacija pogoršala jer je ceo svet, pa i zemlje EU zahvatila nezapamćena recesija. Prema propisima EU, siromašno je ono dete koje na raspolaganju ima najviše 60 odsto prosečnog ličnog dohotka u određenoj zemlji u EU.
Siromaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onemogućava decu da se obrazuju, a samim tim i smanjuje dalje mogućnosti za razvoj, održavanje zdravlja, a delom ih i odvaja od kulturnodruštvenih događanja.
Takođe je važna činjenica da siromaštvo dece predstavlja negativni privredni faktor za određenu zemlju. Dakle, ne radi se samo o sažaljenju i pravdi, nego o tome da bi razvoj dece morao da bude prioritet za privrednu politiku.
Komisija je skrenula pažnju na činjenicu da je nezaposlenost roditelja preduslov za siromaštvo dece. Nezaposlenost je fatalna zbog toga što se negativni faktori vrlo često prenose sa generacije na generaciju unutar jedne porodice.
U tom pogledu su posebno pogođene emigrantske porodice. Ne samo zato što vrlo često nemaju ekonomske uslove za život, već i zbog toga što su deca iz takvih porodica isključena i na kulturnom planu, preneo je radio "Dojče vele".
EU preporučuje veliki broj socijalnih, ekonomskih, kulturnih i političkih mera u borbi protiv siromaštva - neophodna je aktivna politika na planu tržišta rada, ponuda o zbrinjavanju dece i integrativnoobrazovna i zdravstvena politika. Prema izveštaju EK, u borbi protiv siromaštva među decom najbolje rezultate postižu skandinavske zemlje, Holandija, Austrija, Kipar i Slovenija.
Slabe rezultate na tom planu postižu Italija, Velika Britanija i Španija. Nemačka se nalazi na sredini ove lestvice. Da bi deca bila srećna potrebno je da ne budu siromašna, ali i da imaju i zdravstveno osiguranje i pristup obrazovnom sistemu i jednake šanse.
U prvoj studiji o deci koju je uradila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u zemljama članicama, u kojoj se nalaze i 23 evropske države, različito su ocenjeni ovi parametri.
Iako Nemačka ulaže u mlade 20 odsto više novca nego druge industrijske zemlje, oko 40 procenata tog novca zapravo je dečiji dodatak koji dobijaju roditelji.
U Danskoj i Švedskoj samo polovina tog novca stigne do roditelja, ali su deca u tim zemljama manje siromašna jer država roditeljima nudi različite stvari od dečijih jaslica do celodnevnih škola. Najbolje je deci u Danskoj, gde tek svako 37. dete oseća posledice siromaštva.
.jpg)
