Izvor: Blic, 20.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka kuća zatvor za sebe
Ali Abas je imao 12 godina kada je njegovu kuću u Bagdadu pogodila američka bomba, pre nešto manje od četiri godine. Mršavo dete crnih očiju je izgubilo obe ruke, a slika bespomoćnog dečaka iz bagdadske bolnice koji je u trenutku ostao bez 16 članova porodice, obišla je tada svet. Danas Ali crta i piše uz pomoć nogu.
Kada su američke snage ušle u Bagdad, Ali je prvo prebačen prvo u Kuvajt, gde je proveo nekoliko meseci na lečenju, pa u Veliku Britaniju gde i danas živi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
„Mesecima sam imao nepodnošljive bolove, želeo sam da umrem. Još se sećam roditelja i cele porodice. Nikada neću moći da oprostim onome ko je bombardovao moju kuću. Mi smo bili farmeri, nije bilo vojnika niti oružja u našoj kući", kaže Ali.
Četiri godine od početka rata u Iraku samo jedno je izvesno - uništeno je na desetine hiljada života, a mir u dolini Tigra i Eufrata nije ni na pomolu. Crni bilans rata je više od 3.000 poginulih američkih vojnika (oko 23.000 ranjenih), najmanje 60.000 poginulih civila i preko dva miliona raseljenih Iračana. Uz to, SAD su na rat potrošile skoro 500 milijardi dolara.
Buš traži više strpljenja
Američki predsednik Džordž Buš je na četvorogodišnjicu početka rata u Iraku izjavio da se Bela kuća trudi da se odupre pokušajima Demokratske stranke koja želi povlačenje američkih vojnika iz ove zemlje. U obraćanju naciji Buš je zatražio više strpljenja za rat koji je već sada skuplji i duži nego što je to Bela kuća očekivala. „Lako je zaključiti da je najbolja opcija da se spakujemo i odemo kući. Iako to može biti kratkoročno zadovoljavajuće, posledice po bezbednost Amerike bi bile razarajuće", rekao je Buš.
Američki nobelovac Džozef Stiglic izračunao je da jedan minut rata u Iraku košta 380.000 američkih dolara, što je skoro dva puta više nego što je koštao Vijetnamski rat. Prema istraživanju UN, potrebno je 19 centi da bi se nahranilo jedno dete dnevno, a svakodnevno 20.000 dece umire od gladi. Kada se zbroje ove dve računice, rezultati su zastrašujući: novcem kojim se finansira samo jedan minut rata u Iraku, može se nahraniti čak dva miliona dece dnevno. Danas, više od polovine stanovnika Bagdada uopšte ne ide na pijacu, niti prolazi pored policijskih stanica ili zgrada vlade, koje su svakodnevno na meti bombaša samoubica.
Nadim Nustafa Ahmed (31) je pre rata bio trgovac, a danas mora da krije da ima posao, kako bi izbegao da bude opljačkan ili ubijen:
„Pre rata je u Bagdadu vladao red, ljudi su se poštovali i poznavali. Danas je haos. Morao sam da prodam automobil jer su mnogi moji prijatelji imali problema sa naoružanim bandama samo zbog toga što imaju novca."
Student Samir Džalil (22) se sa setom seća vremena kada je mogao da se na ulici ispred kuće druži sa komšijama:
„Moja kuća je sada kao policijska stanica. Zid oko nje je visok preko dva metra, vrata i prozori su ojačani. U celoj ulici je tako. Pre rata ova ulica je bila jedna od najlepših u gradu. Svaka kuća je imala baštu. Sada sve kuće izgledaju kao mali zatvori."
Ni u kućama nije bezbedno. Odredi smrti, koje čine šiitski ekstremisti iz redova policije i vojske uteruju strah u četvrtima naseljenim sunitima:
„Mog brata su iz kuće 12. januara oteli ljudi obučeni u uniforme specijalaca. Majka je preminula od tuge. Još ne znamo da li je brat živ. Nigde nismo bezbedni, živimo u stalnom strahu. Mržnja je zavladala, svi se mrze i neće biti sigurnosti još dugo", kaže 35-godišnji Munaf Mahmud Lafta, vozač taksija.
Sa nostalgijom se dana pre rata seća i trgovac Mahmud Radžab (60):
„Nedostaju mi stara vremena. Sada nemam ništa. Dao bih sve što imam kada bih mogao da sedim u kafani i jedem ribu do duboko u noć."
Ulica Abo Novas, koja prati vijugavi tok Tigra, nekada je bila prepuna kafea i prodavnica. Danas ih ima svega nekoliko i uglavnom su pusti:
„Sanjam da se danas sa porodicom prošetam ulicom i odemo u kupovinu. To vreme se nikad neće vratiti", kaže Radžab.
Irak - tragedija u četiri čina
Promena režima u Iraku bila je glavna tema na prvom sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC) kome je prisustvovao Džordž Buš u januaru 2001. Državni sekretar za odbranu Donald Ramsfeld zalagao se da obaranje Sadama Huseina postane „model" za odvraćanje otpadničkih država od ugrožavanja SAD ili osporavanja njihovog autoriteta
ČIN I
11. septembar 2001: U napadima Al Kaide na SAD gine gotovo 3.000 ljudi
Oktobar: U invaziji na Avganistan, predvođenoj snagama SAD, zbačeni su talibani.
29. novembar: Pol Volfovic, zamenik sekretara za odbranu za Ramsfeldova mandata, naručuje sastavljanje izveštaja „Delta terorizma" u kome se zaključuje da će SAD dve generacije voditi bitku sa radikalnim islamom. Izveštaj sugeriše da na tu pretnju može da se uzvrati promenom režima u Iraku i širenjem demokratije američkog tipa na Bliskom istoku
Januar 2002: Buš naziva Irak, Iran i Severnu Koreju članicama osovine zla zbog oružja za masovno uništavanje
2002: Bušova administracija i administracija britanskog premijera Tonija Blera zalažu se za rat sa Irakom.
26. avgust: Potpredsednik Dik Čejni tvrdi da „nema nikakve sumnje u to da Sadam Husein sada poseduje oružje za masovno uništavanje"
28. januar 2003: Predsednik Buš saopštava: „Naši obaveštajci procenjuju da Sadam Husein ima materijal za proizvodnju 500 tona sarina, iperita i nervnog gasa VX"
19. mart: Počinje invazija na Irak predvođena snagama SAD
9. april: Posle šestonedeljne kampanje udara, oduševljena gomila dočekuje američke vojnike u Bagdadu
21. april: Ramsfeld šalje generala Džeja Garnera u Bagdad da nadgleda posleratnu okupaciju i obnovu. General s mukom okuplja iračko rukovodstvo
1. maj: Buš izjavljuje u obraćanju naciji preko televizije da je glavna bitka završena
2. oktobar: Dejvid Kej, šef Grupe za Irak, podnosi izveštaj obaveštajnim komitetima u Predstavničkom domu i Senatu da u Iraku nije pronađeno oružje za masovno uništavanje
13. decembar: Uhvaćen Sadam
ČIN II
April: Državni sekretar Kolin Pauel upozorava Buša da su savetnik za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs i NSC gurnuti u drugi plan. Analize NSC i političke odluke o Iraku filtriraju se preko Ramsfelda, Čejnija, šefa CIA Džordža Teneta i stratega Karla Rouva
2. maj: L. Pol Bremer dolazi na položaj šefa američke privremene administracije. Bremer direktno podnosi izveštaje Ramsfeldu
11. maj: Prvo što je Bremer preduzeo bilo je da zabrani Sadamovu Baas partiju; oko 50.000 najuticajnijih Iračana povlači se u ilegalu
12. maj: Druga Bremerova odluka bila je da raspusti celokupnu iračku vojsku od 300.000 ljudi. Za samo dva dana SAD su stekle 350.000 novih neprijatelja
2003/04: Nasilje, nemiri i pljačkanje Sadamovih prodavnica oružja šire se po celom Iraku dok 140.000 američkih vojnika sve to posmatra. Propada Ramsfeldov plan povlačenja svih snaga, osim 25.000 vojnika
April 2004: Skandal u zatvoru Abu Graib. Objavljene fotografije na kojima se vidi kako američki vojnici zlostavljaju iračke zatvorenike
Maj: Militantna grupa objavljuje video-snimak odrubljivanja glave američkom državljaninu Nikolasu Bergu
Novembar: Kolin Pauel podnosi ostavku na funkciju državnog sekretara. Buš postavlja Rajsovu na njegovo mesto
2004/05: Rajsova šalje svog dobrog prijatelja istoričara Filipa Zelikova u Irak. On javlja da je, uprkos potrošenim milijardama dolara i žrtvovanju hiljada života, Irak propala država. Ramsfeld je besan
ČIN III
Novembar 2005: Bela kuća objavljuje „Strategiju za pobedu" na 35 strana, koja odbacuje pozive da se napravi plan za povlačenje iz Iraka
Novembar: Ubistva u Haditi. Vod američkih marinaca ubija 24 Iračanina, uključujući 11 žena i dece, u znak odmazde za bombaški napad na putu u kome gine jedan od njihovih saboraca
Decembar: Osamdeset odsto iračkih birača bira novi parlament sa 275 poslanika. Dve pobedničke stranke, koje su zajedno dobile preko 70 odsto glasova, najveći su saveznici Irana u Iraku.
Februar 2006: Napad sunita na džamiju Al Askari u Samari izaziva gnev šiitske zajednice. Milicija Muktade al Sadra, radikalnog antiameričkog sveštenika, kreće u besomučno osvetničko ubijanje. Eskalira nasilje između dve frakcije
ČIN IV
18. oktobar 2006: Izložen pritisku da se izjasni o povlačenju, Čejni odgovara: „Mi ne razmišljamo o strategiji povlačenja, mi razmišljamo o pobedi"
7. novembar: Američki birači zadaju težak politički udarac Bušu na izborima na sredini mandata Demokrate stiču kontrolu u Kongresu, čime se završava 12-godišnja vladavina republikanaca. Ramsfeld je žrtvovan, a na njegovo mesto dolazi Robert Gejts
6. decembar: Grupa za Irak objavljuje svoj dugo očekivani izveštaj. Kejove preporuke obuhvataju povlačenje borbenih jedinica i pokretanje direktnih pregovora sa Iranom i Sirijom. Buš prvi put priznaje da je situacija „loša"
30. decembar: Pogubljen Sadam Husein
10. januar 2007: Buš predstavlja svoj novi plan za Irak - slanje još 21.500 vojnika. Predsednik upućuje naoštrije reči Iranu i Siriji, optužujući ih da podržavaju napade na američke vojnike. Buš smenjuje svoje najviše vojne savetnike - generala Džordža Kejsija i generala Džona Abizaida - zbog toga što su izrazili sumnje u njegov plan
15. februar: Nosač aviona „Džon K. Stenis" pridružuje se admiralskom brodu Pete flote „Dvajt D. Ajzenhauer" u Arabijskom moru. Administracija je optužena da se sprema za napad na vojna i nuklearna postrojenja Irana
11. mart: Buš najavljuje da će poslati dodatnih 4.700 vojnika u Irak
