Izvor: Blic, 16.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Surovost prelaznog perioda
Da li će takozvana tranzicija, odnosno prelazni period, najviše biti upamćeni po okrutnosti i beznadežnosti, onim, dakle, svojstvima koje je svrstavaju u jedno od najgorih razdoblja ljudske istorije.
One kojima se takva ocena čini neumerena podsećamo da je socijalizam pružao ljudima neku vrstu ekonomske sigurnosti, doduše na niskom nivou, a razvijeni kapitalizam, uz to, i građanska prava i slobode. Prelazno doba danas zbog toga najviše liči na početno poglavlje kapitalizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje se odlikovalo gramzivošću poslodavaca na jednoj strani i potpunom nezaštićenošću radnika na drugoj. Sa bitnom razlikom da su već tada postojali začeci političkih pokreta i sindikata koji su se izborili za sve one tekovine koje danas uživaju radnici, ali i svi drugi građani razvijenih kapitalističkih država.
Bezizlaznost prelaznog perioda u savremenom svetu se, zbog toga, ispoljava ne samo u njegovoj surovosti već i u odsustvu verodostojnih političkih pokreta koji daju osnovanu nadu da će se u dogledno vreme nešto promeniti.
To praktično znači da su države u tranziciji u ekonomskom i u društvenom smislu danas u ranom kapitalizmu, ali u političkom smislu ni u njemu.
Ma koliko takva istina bila bolna, moramo je biti svesni kako bismo uporno tražili sva ona socijalna i građanska prava i tekovine koja danas uživaju žitelji razvijenih kapitalističkih država.
Sem ako, naravno, ne pristajemo da se ponovo strpimo jedno par vekova da bismo imali ono što normalnom svetu već odavno pripada.
