Izvor: Blic, 13.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Supervulkan preti planeti
Supervulkan preti planeti
Naša planeta nikako ne može da se smiri! Posle katastrofalnog cunamija koji je u južnoj Aziji odneo 165.000 života, usledila je serija manjih zemljotresa, poplava i erupcija vulkana širom planete u kojima je poginulo više desetina osoba. Ipak, najveća pretnja dolazi i SAD iz Jelostouna. Reč je o supervulkanu koji se prostire ispod čitavog nacionalnog parka i čija bi erupcija mogla za samo nekoliko minuta da usmrti više od 100.000 ljudi i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doprinese globalnoj promeni klime na planeti.
Usled promene klime, jer bi čestice pepela i prašine zaklonile Sunce, preminulo bi još najmanje milijardu ljudi i moguće je da bi počelo novo ledeno doba. Priča o supervulkanu je istinita, ali ona još čeka da se dogodi, tvrde naučnici.
Naime, jedan od najvećih vulkana na svetu je do sada redovno imao erupcije na svakih 600.000 godina. Poslednja zabeležena erupcija dogodila se pre 640.000 godina i prema mišljenju naučnika trenutno trošimo vreme koje nemamo.
Krater supervulkana širok je 30 milja i dugačak je čak 45 milja. Nacionalni park se proteže u tri države Ajdaho, Montana i Vajoming. Lava iz poslednje dve erupcije supervulkana pre 640.000 godina i dva miliona godina preplavila je kompletnu Zapadnu obalu i države u srednjem delu SAD.
Britanska TV stanica Bi-Bi-Si nedavno je završila film o ovom supervulkanu, u koji je uloženo tri miliona funti, ali je odlučla da ga još ne emituje zbog žrtava cunamija.
Bez obzira da li će supervulkan proraditi ili neće, sasvim je sigurno da se na planeti u poslednje vreme dešavaju neobične stvari.
Zemljotresi potresaju kontinente. Samo prekjuče su se dogodila tri: u Severnom Iranu jačine 5,8 stepeni po Rihteru (povređeno 110 osoba), u Turskoj i Grčkoj jačine 5,4 stepena (petoro povređenih) i u južnom Portugalu jačine 3,8 stepeni. Na dubini od 20 kilometara nedaleko od grčkog ostrva Kos treslo se tlo, a uz sve to je, nakon prvog velikog, usledila serija slabijih potresa u Aziji, kojih je do sada bilo sto.
Ni vulkani ne miruju: Etna na Siciliji ključa, a iznad Popokatepetla u Meksiku i Fuega u Gvatemali uzdižu se oblaci pepela dostižući visinu od pet kilometara. Avioni koji lete iznad Pacifika zaobilaze ostrvo Anatahan jer i tu besni vulkan. I Krakatao u blizini Sumatre ponovo se probudio. Vreme je takođe poludelo: u orkanu koji je pogodio Evropu poginulo je 16 osoba, nakon čega je usledio najtopliji januar u poslednjih 100 godina. Da li je Zemlja odlučila da nas se reši?
'Zemljotresi i erupcije vulkana učestvuju u stvaranju zemlje i njih će uvek biti. Najnoviji događaji nisu međusobno povezani, zato što su suviše udaljeni jedni od drugih', kaže Rajner Kind, seizmolog iz Geološkog istraživačkog centra u Potsdamu.
Kada je reč o vremenu, situacija je ipak drugačija. Temperatura u Nemačkoj porasla je u poslednjih 100 godina za 0,7 stepeni. Izduvni gasovi, povećana aktivnost na Suncu, vulkani... - kada je reč o razlozima mišljenja su podeljena.
'Uvereni smo da su velika plima, poplave i ekstremne temperature znaci promene klime. Mi mislimo da čovek u tome ima značajnog udela', kaže Gabrijela Gerne iz ekološke organizacije 'Grinpis'. Da li može da se dogodi da izumre čovečanstvo?
'Svaka prognoza bila bi neozbiljna. Jaka kiša meteorita, nestanak golfske struje - niko tačno ne zna da li i kada tako nešto može da nastupi. To može da se dogodi sutra, ali i tek za 1.000 godina', kaže stručnjak za proučavanje katastrofa Vili Štrajc sa Univerziteta u Kilu. Da li su druge planete spas?
Poznati astrofizičar Stiven Hoking kaže: 'Čovečanstvo bi trebalo da se proširi u svemiru. Ako ne dođe do naseljavanja drugih planeta, čovečanstvu preti izumiranje.' A. Petrović
