Izvor: Blic, 15.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Supervulkan pod budnim okom geologa
Supervulkan pod budnim okom geologa
Velika mogućnost masovne erupcije takozvanih supervulkana naterala je geologe da upute hitan apel za formiranje međunarodnog tela koje bi reagovalo u slučaju katastrofe koja preti da uništi život na Zemlji.
Upućivanje apela poklopilo se sa TV dramom koju je juče emitovalo britanski Bi-Bi-Si o supervulkanu koji se nalazi na području američkog nacionalnog parka Jelouston u Vajomingu.
Eksperti tvrde da bi erupcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovog vulkana imala nesagledive posledice na celokupan živi svet na našoj planeti. Oni ističu da je supererupcija pet do deset puta verovatnija nego udar asteroida, koji bi takođe imao poguban efekat na našu planetu. Autori TV drame žele da javnost upoznaju sa konstantnom opasnošću i rizikom, za koji tvrde da vlade SAD i drugih država uporno ignorišu.
Uprkos tome što su erupcije ovog tipa više nego veoma retke u poređenju sa prosečnim životnim vekom, one su više nego uobičajene u geološkom smislu. Prema njihovom mišljenju, efekti koji bi usledili posle supererupcije potpuno bi promenili suštinu ljudske civilizacije, bacajući u senku katastrofe poput nedavnog cunamija u Aziji kada je poginulo više od 300.000 ljudi. Osim procene da bi erupcija u američkom nacionalnom parku odmah ubila više od 100.000 ljudi, mnogo razornija bi bila 'vulkanska zima' koja bi dovela do poremećaja klime na planeti. Ona bi uništila svetsku proizvodnju hrane i došlo bi do gladi velikih razmera. Ta erupcija bi imala efekat kao da asteroid prečnika 1,5 kilometara udari u Zemlju. S obzirom na to da do sudara nebeskih tela dolazi na svakih 400.000 do 500.000 godina, erupcije supervulkana su mnogo češće. Na svakih 100.000 godina!
'U pitanju su minimalne procene. Erupcije supervulkana mogu da budu mnogo učestalije, mi to jednostavno ne znamo', kaže Stiven Self, geolog sa Univerziteta 'Milton Kejns' i član radne grupe koja je načinila izveštaj.
'Širom sveta ima puno neispitanih regiona. Amerika je država na čijoj teritoriji se dogodilo najviše supererupcija. Tamo smo najviše radili, pa smo i pronašli najviše vulkana', dodao je on.
Profesor Stiven Sparks iz Bristolskog univerziteta, jedan od autora izveštaja, ističe da bi planovi za zaštitu civila morali da budu slični onima u slučaju nuklearnog rata:
'Hrana i sklonište za milione ljudi bili bi odmah neophodni. Međutim, u akciji pružanja pomoći moraju da se stave svi raspoloživi resursi i to stvara veliku dilemu kod državnih zvaničnika', kaže Sparks.
'Vulkanska zima', prema predviđanju stručnjaka, trajala bi od nekoliko godina do nekoliko decenija u zavisnosti od jačine erupcije. Kompjuterskom analizom utvrđeno je da bi se temperatura na globalnom nivou spustila na pet do 10 stepeni Celzijusa.
Alisa Or, producent 'Supervulkana', izjavila je da je program prezentovan i ekipi Američke federalne agencije za hitne slučajeve:
'Oni su nam priznali da malo pažnje posvećuju ovom problemu sumnjajući da takva katastrofa može da se dogodi na tlu Amerike', kaže ona.
Geolog Stiven Self ističe da cilj TV emisije nije da se zastraši stanovništvo:
'Nismo želeli senzacionalistički pristup, već isključivo naučni. Ipak, do erupcije će sigurno doći, ali mi ne znamo tačno kada. Nedavno smo u Aziji imali prirodnu katastrofu koja je uticala na živote stotina hiljada ljudi. Sada je vreme da se misli o budućnosti.'
Jelouston je najveći sistem vulkana u Severnoj Americi. Čitavim područjem dominiraju mnogobrojni gejziri, jezera i močvare. Godišnje ga poseti više od tri miliona turista iz celog sveta. Naučnici su utvrdili da je ovo područje do sada pretrpelo tri erupcije supervulkana. One su se dešavale na svakih 600.000 godina, a od poslednje je prošlo 640.000, što znači da se troši vreme koje ne postoji. Poslednja zabeležena erupcija ostavila je za sobom krater veličine Tokija, najvećeg grada na planeti. A. Petrović
.jpg)
