Izvor: Vostok.rs, 18.Feb.2012, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Superkontinent na Severnom polu
18.02.2012. -
Severna Amerika i Azija za petsto miliona godina spojiće se na Severnom polu u jedinstvenu celinu. Takvu teroiju budućnosti kontinenata iznela je grupa geoloa sa Jelskog univerziteta. Ruski naučnici sa skepsom ocenjuju hipotezu kolega Amerikanaca. Za sada je jasno samo jedno, govore oni – kontinenti polako ali sigurno plutaju i milionima godina kasnije Zemlja će izgledati drugačije.
Geolozi su nazvali budući superkontinent Amazijom. Deo naučnika tvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da će se on formirati u Atlantiku. Drugi uveravaju da će se Amazija formirati na mestu Tihog okeana. Ros Mičel je predložio treću verziju, on je smetio Amaziju na teritoriji Severnog Ledenog okeana.
Slične teorije rađaju se zahvaljujući revolucionarnim otkrićima u geologiji koja su se desila sredinom prošlog veka, kada se potvrdila teorija tehtonskih litosfernih ploča. Ispostavilo se da kontinenti ne stoje na mestu, već se stalno pomeraju, takođe se saznalo da se struktura zemljine kore u okeanu razlikuje od kontinentalne. Poslednjih 200 miliona godina Atlantski okean se otvara, i karta kopna se menja, govori profesor Geografskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Nikolaj Koronovski.
Atlantik se ranije otvorio u centru, na Severu kasnije, a u Severnom Ledenom okeanu tek sada počinje da se otvara. Ovaj proces teče sve vreme i kontinenti se kreću. Ako se za 200 miliona godina sve bude tako kretalo, Australija može da se spoji za Indonezijom, Afrika da se pomeri na sever, a Atlantik da se još otvori.
Zamenik direktora Instituta za fiziku Zemlje Jevgenij Rogožin smatra da čisto teorijski može da se pretpostavi da će se Azija i Amerika jednom spojiti.
U Srednjoatlantskom grebenu ploče se razmiču. Evroazija plovi na istok, a Amerika, Južna i delimično Severna, plove na zapad, u stranu Tihog okeana.
Ipak to je samo apstraktna šema, podvlači naučnik. Jer u teorijama formiranja superkontinenata treba uzimati u obzir ponašanje zemljine kore pod okeanima. A njega američki geolozi, po svemu sudeći, ne uzimaju u obzir, govori profesor Rogožin.
Treba li uopšte razmišljati o dalekoj budućnosti kontinenata, polazeći od aktualne situacije, postavlja retorsko pitanje geolog Nikolaj Koronovski. Jer za miliona godina sitaucija će se verovatno promeniti. Na rpimer, ako se otvori severni deo Srednjeatlantskog grebena, voda će pojuriti na kopno i može da odvoji njegov deo. Tada će fizička karta sveta izgledati sasvim drugačije. Sa profesorom Moskovskog državnog univerziteta slaže se i Jevgenij Rogožin koji sumnja u prognoze daleke budućnosti planete.
Šta će biti za 500 miliona godina? Zemlja može da prestane da postoji kao telo koje se razvija sa unutrašnjim tokom toplote, sa formiranjem planina. Ona može da postane kao Mesec.
Američki geolozi trebalo bi da se bave više nasušnim problemima, razimiraju eksperti. Na primer, da istražuju seizmičku aktivnost Tihookeanskog vatrenog prstena ili Kalifornijske obale. Jer podzemni procesi u tim zonama mogu značajno da izmene Zemljin lik ne u dalekoj budućnosti, već sada.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/Balaji Bharadwaj/cc-by-nc-sa 3.0
