Izvor: Vostok.rs, 24.Jan.2017, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Super-MiG“ poleće na svoj finalni ispit
Objedinjena vazduhoplovna korporacija (Obъedinennaя aviastroitelьnaя korporaciя - OAK) i ruski koncern „MiG“ krajem januara će održati zvaničnu prezentaciju najnovijeg proizvoda koji predstavlja model lakog višenamenskog lovca MiG-35. Ovaj avion će narednog meseca početi sa etapom državnih testova. Planirano je da ovaj set testova otpočne još početkom januara ove godine, ali je to pomereno usled kašnjenja zbog produženih radova na ugradnji njegove radarske komponente i njene funkcionalne povezanosti sa upravljačkim funkcijama na avionu.
Naime, ruski koncern koji se bavi proizvodnjom visokosofisticirane tehnike KRЭT za ovaj je avion razvio novi radar Žuk-A, ojačan aktivnom, visoko-osetljivom faznom rešetkom, koji će moći da prati do 30 ciljeva a da istvoremeno gađa 6 vazdušnih ciljeva (ponegde se spominje podatak da je ovaj radar sposoban da gađa do 8 ciljeva). Pored povećanja borbenih sposobnosti samog radara, nova fazna rešetka će omogućiti i povećanje maksimalnog dometa detekcije vazdušnih i kopnenih ciljeva u odnosu na postojeće modele (do 300km kada je u pitanju neki veći objekat npr. razarač). Nekoliko nezvaničnih izvora iz avio-kompanije koje rade na ovom aparatu, potvrdilo je ove navode uz napomenu da je avion praktično već spreman, te da je integracija novog radara sa već ugrađenim sistemima u avionu rutinska stvar.
Ovaj avion je do sada izgrađen u 2 eksperimentalna predserijska primerka. Radi se o aparatu koji je po svojim dimenzijama ali i karakteristikama predstavlja lovac za ostvarivanje vazdušne prevlasti u bližoj i srednjoj taktičkoj dubini protivnika (borbeni radijus do 1000km). Odlikuje ga visok stepen agilnosti u vazduhu i po ovom parametru je jedan od najboljih aviona u svojoj klasi. Ovo mu omogućavaju modernizovani motori RD-33MKV sa vektorisanim potiskom, koji mu pored visokih manevarskih sposobnosti obezbeđuju i ostvarivanje maksimalne brzine od oko 2,560 km/č. Ovaj motor predstavlja duboku modernizaciju čuvenog sovjetskog motora Rd-33 koji je proizveden još davne 1977. godine. Inače, motor RD-33 je razvila kompanija „Klimov“ i proizveden je u broj od oko 5,000 jedinica. RD-33 je projektovan sa namerom da se sa njim opremi 4. generacija sovjetskih lovaca Mig-29 koji su upravo tih godina ulazili u fazu završnih ispitivanja pred serijsku proizvodnju, i uvođenje u naoružanje. Bazična verzija RD-33 je bila dugačka 4,2 metra a njegova težina je iznosila oko 1 000 kg. Motor je razvijao potisnu snagu od oko 50.4 Kn, dok je sa dodatnim sagorevanjem na forsažu, ta potisna snaga mogla da dostigne vrednosti i do 83 Kn. Kasnije je na osnovu ovog motora razvijeno nekoliko modernizovanih verzija koji su u svom nazivu zadržali oznaku RD-33, ali su im samo dodati prefiksi kao npr RD-33k, RD-33MK itd. Modifikacije su se fokusirale na povećanje potisne snage u režimu dodatnog sagorevanja, ali i na povećanje broja radnih časova između 2 generalna remonta što je ostvareno ugradnjom otpornijih materijala. Tako je poslednja verzija ovog motora za koju se smatra da je maksimum koji je izvučen iz serije Rd-33 - Rd-33MK „Meduza“ na testiranjima uspela da poveća svoj potisak u režimu forsaža sa 83 Kn na 90 Kn, a vremenski period između 2 remonta sa 1 000 na 4 000 radnih časova.
MiG-35 predstavlja višenamenski lovački avion 4++ generacije. Rezultat je duboke modernizacije borbenih aparata MiG-29K/KUB i MiG-29M/M2. Prevashodno je namenjen za ostvarivanje apsolutne vazdušne prevlasti na malim i srednjim razdaljinama (taktički lovac). Pored primarne lovačke uloge, ovaj avion je osposobljen i da izvodi veoma precizne napade po kopnenim i pomorskim snagama neprijatelja, pa se može svrstati i u kategoriju lovca-bombardera. Inovativnim konstruktorskim rešenjima, znatno je uvećana borbena nosivost ubojnog tereta, a integracijom jačih a istovremeno ekonomičnijih motora uvećan je njegov operativni borbeni radijus na 1 000km (npr. operativni borbeni radijus Mig-29A je oko 650km). Na 9 podvesnih tačaka može da ponese do 7 tona ubojnog tereta, dok su bazične verzije mogle da ponesu do 2,2 tone bombi i raketa. Upotrebljava savremene i perspektivne rakete (vazduh-vazduh vazduh-kopno) kratkog i srednjeg dometa, kao i navođene bombe od 250 i 500kg. U planu je da se ovaj avion proizvodi u verzijama kao jednosed i dvosed.
Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije planiraju da do 2020.godine kupe oko 30 ovih aviona. Njegova cena po jedinici se procenjuje na oko 45.miliona američkih dolara. Međutim i pored relativno niske cene, njegove perspektive na sve konkurentnijem inostranom tržištu nisu baš sjajne, tako da je i njegova proizvodnja koja je primarno zamišljena kao eksportna - veoma upitna.
Slobodan Đukić,
Ruska reč
