Izvor: Blic, 09.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunovrat ruske vojske
Sunovrat ruske vojske
Dan pošto je uz pomoć britanskih stručnjaka spaseno sedam mornara sa podmornice 'priz AS-28', koji su proveli 76 sati na dnu Tihog okeana, u Rusiji se sve glasnije postavljaju dva, za vojne zvaničnike neprijatna pitanja. Zašto danas, pet godina posle katastrofe 'Kurska', ruske vojne snage još nemaju savremenu opremu za spasavanje u velikim dubinama i zašto je mornarica ponovo kasnila sa informacijama o nesreći koja je lako mogla da se pretvori u katastrofu?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Aleksandar Pirogov, bivši komandir podmornice, posmatrao je sa nevericom operaciju spasavanja mornara.
'Sve je uništeno. Oni ne mogu nikoga da spasu. Mornarica je isekla i uništila veliki broj brodova zbog besparice. Među prvima su uništeni brodovi za spasavanje. Rusija mora da ima sopstvene kapacitete za spasavanje', rekao je Pirogov.
Njegov bivši kolega Aleksandar Pokrovski, koji je po odlasku iz armije postao pisac i scenarista, ima slično mišljenje:
'Ruske spasilačke snage ne postoje. Posade svih podmornica rizikuju svoje živote svaki put kada zarone. Hvala bogu, pa su u ministarstvu odlučili da pozovu pomoć iz inostranstva, koja je brzo stigla.'
Današnja ruska armija, koja broji oko 1,1 milion vojnika, nije ni bleda senka odbrambenih snaga one iz perioda hladnog rata. Sunovrat iz koga se armija još nije izvukla počeo je ekonomskim kolapsom početkom devedesetih i raspadom nekada moćnog SSSR. Kremlj je pre nekoliko godina započeo modernizaciju u smislu profesionalizacije armije, ali taj poduhvat još ne daje rezultate. Glavnu okosnicu snaga još čine regruti, a tu je situacija katastrofalna. Godišnje poziv za služenje dvogodišnjeg vojnog roka dobije oko 350.000 regruta, ali, prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane, 90,5 odsto izbegava poziv otadžbine. U moskovskom regionu čak 97 odsto regruta ne odaziva se pozivu.
Još u 19. veku je ruski car Aleksandar Treći izjavio da Rusija ima samo dva prava saveznika, svoju armiju i svoju mornaricu. Danas, međutim, tarifa za nesluženje vojnog roka iznosi između 300 i 2.500 dolara, zbog čega u vojsku ide samo onaj ko mora, a to je sirotinja.
Prema podacima glavnog vojnog tužioca Aleksandra Savenkova, samo prošle godine za korupciju je optuženo 8.000 zaposlenih u Ministarstvu odbrane, a među njima je bilo 500 oficira i 50 komandira jedinica. Male plate naterale su 19.000 školovanih oficira da u poslednjih pet godina napuste službu i potraži spas u civilnom sektoru. Prosečna plata oficira je oko 300 dolara, što je nedovoljno za izdržavanje porodice. Tokom 2004. više od 300 oficira je osuđeno zbog prebijanja regruta, a 500 ih je optuženo za krađu vojnog materijala.
Samo u prvih šest meseci ove godine poginulo je više od 900 pripadnika vojnih snaga. Na dužnosti su poginula 423 vojnika (trećina u Čečeniji), a 500 ih je poginulo van dužnosti. Četvrtina ukupnog broja poginulih izvršila je samoubistvo. Zbog toga je ministar odbrane Sergej Ivanov održao hitnu sednicu Generalštaba ruske armije.
'Zatražio sam od svih da učine maksimalan napor kako bi se situacija popravila i kako bi se garantovala bezbednost svim pripadnicima armije', rekao je Ivanov.
U cilju povećanja bezbednosti od 1. jula stupio je na snagu novi zakon koji homoseksualcima, zavisnicima od droge i alkoholičarima zabranjuje služenje vojnog roka.
Iako se iz budžeta na armiju godišnje troši 50 milijardi dolara, veći deo novca odlazi na održavanje vojne infrastrukture. Ipak, da u ruskoj armiji ima nade za bolje dane svedoči i podatak da je Rusija prvi izvoznik oružja u svetu od čega se godišnje zaradi šest milijardi dolara. Veći deo novca odlazi proizvođačima, a ruska armija bi od 2008. godine trebalo da počne da dobija savremeno domaće naoružanje, koje se sada uglavnom izvozi. A. Petrović
