Izvor: Politika, 22.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumrak "leteće konjice"
Irak i Avganistan dovode u pitanje dosadašnju američku taktiku upotrebe helikoptera Analiza vesti
Zašto padaju američki helikopteri u Iraku i Avganistanu? Zato što mnogo lete i što mnogo pucaju po njima. Šalu na stranu, u poslednjih mesec dana na iračkom i avganistanskom frontu Amerikanci su izgubili sedam helikoptera, od kojih su pad mornaričkog CH-46 sa sedam poginulih u Iraku, kao i katastrofa helikoptera CH-47 "činuk" u Avganistanu sa osam poginulih i 14 povređenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojnika u Pentagonu i američkoj javnosti posebno teško doživljeni.
Načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga general Piter Pejs tim je povodom nedavno izjavio "da se u Iraku mora menjati taktika, tehnika i procedura upotrebe borbenih snaga". Američki generali su zabrinuti, novi šef Pentagona obećava pobedu protiv gerile u Iraku, velika ofanziva iračkih i američkih snaga protiv pobunjenika u Bagdadu i oko njega još traje, novih 21.500 američkih vojnika već kreće za Irak, američka javnost je nervozna i protivi se nastavku prisustva američkih vojnika u tom ratu. Administracija u Vašingtonu naprosto je razapeta između želja i mogućnosti, Amerika je kod kuće sve više "raspolućena" zbog iračke katastrofe. I sada još ubrzano padaju i helikopteri, što se medijski ne može tako lako sakriti.
Amerikanci koriste helikoptere u Iraku i Avganistanu za zaštitu svojih kopnenih konvoja, za patroliranje i izviđanje, za artiljerijsku podršku kopnenim snagama, za izvlačenje ranjenika, transport trupa, dotur municije, ukratko to je univerzalna "leteća konjica". U ratu su mere tehničkog održavanja helikoptera liberalnije nego u miru, pa je zbog stepena naprezanja i posada i tehnike veliko pitanje ukupne ispravnosti američkih helikoptera i u Iraku i u Avganistanu. Pad "činuka", kojem je navodno zakazao motor, to najbolje potvrđuje. Naravno, najmoćnija vojna sila sveta čini sve da tehničke kvarove smanji na minimum, ali oni se potpuno ne mogu izbeći.
S druge strane, iračke i avganistanske snage otpora raspolažu sve većim brojem lakih portabl protivavionskih raketa tipa "stinger" i "šilo" koje su verovatno raznim kanalima stigle iz Sirije i Irana u Irak, a iz Pakistana u Avganistan. Osim toga u Iraku je režim Sadama Huseina pred ulazak Amerikanaca podelio Iračanima oko osam miliona komada različitog oružja. Kako američki helikopteri u Iraku moraju da lete na relativno malim visinama, da bi uopšte mogli da razlikuju svoje i iračke vojnike od pobunjenika i civila, to su onda helikopteri idealna meta za gađanje. Posebno kada lebde iznad grada, i kada ih je moguće "skinuti" i iza krovova viših građevina. Pobunjenici koriste, osim raketa, i pešadijsko oružje, pa čak i ručne protivoklopne bacače projektila tipa RPG-7, koji se inače koriste za gađanje tenkova.
Što se tiče Avganistana, visoke planine Hindukuša i razređen vazduh poseban su problem za letove helikoptera. Protivhelikopterske zasede na vrhovima planina koristili su i mudžahedini protiv sovjetske vojske u Avganistanu, jer su sovjetski helikopteri morali da ulaze u klance radi podrške kopnenim trupama i tada bi bili lak cilj.
Mnogi američki helikopteri u Avganistanu i u Iraku nemaju dodatne oklope, neki nemaju ni bacače infracrvenih mamaca, pa su lak cilj za projektile koji se navode na toplotu helikopterskih motora. Tu su i helikopteri privatnih kompanija koji pružaju logističke, ili bezbednosne usluge američkoj, iračkoj, ili avganistanskoj armiji, i ti helikopteri mnogo su slabije opremljeni od američkih vojnih letelica, pa su i lakši za obaranje.
Ukoliko Amerikanci žele da smanje gubitke u helikopterskim snagama, moraće svoje letelice da opterete novim oklopima, lanserima bacača IC mamaca, da helikopteri lete na većim visinama i što manje iznad gradova u Iraku, ili kroz planinske klance u Avganistanu. A to onda znači da će helikopteri biti manje efikasni i manje korisni za kopnene snage...
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 22.02.2007.]
