Izvor: Deutsche Welle, 09.Dec.2015, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumorna perspektiva za naftnu industriju
Padu cena nafte ne nazire se kraj. Neki čak predviđaju da bi barel „crnog zlata“ mogao da se nudi za samo 20 američkih dolara! Takav razvoj događaja nije nimalo bezopasan…
Zbog prevelike globalne ponude, od sredine 2014. godine, cena nafte je više nego prepolovljena. U pozadini tog trenda je povećanje proizvodnje u SAD iz škriljaca, spornom fraking-tehnikom. Pored toga, potražnja opada kao posledica ekonomske slabosti najvećih potrošača poput Kine i drugih zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ubrzanog rasta. Nakon najnovijeg pada cena, na tržište nafte donekle se vratio mir. U ponedeljak (7.12.) cena je bila 40,60 dolara po barelu, najniža u poslednjih sedam godina, da bi se u međuvremenu vratila na 40,94 dolara po barelu.
Odluka OPEK-a spušta cene
Do toga je došlo zbog odluke Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) donete u petak (4.12.) da zadrži svoju politiku visoke proizvodnje. OPEK je time signalizirao da je očigledno napustio svoju dugoročnu strategiju da u krizi ograniči proizvodnju, ocenjuje rekao je Sandživ Šah, glavni strateg u londonskoj konsultantskoj firmi „Sun Global Investments“.
Svetska banka u narednoj godini vidi malu svetlu tačku za zemlje koje proizvode naftu – ona predviđa prosečnu cenu od 51 dolara po barelu za 2016. To bi bilo dolar manje od očekivane prosečne cene za 2015.
Cena nafte na svetskom tržištu pada već godinama. Na cenu neće preterano uticati ni povratak Irana na svetsku scenu. To dobro znaju zemlje vodeći izvoznici nafte (OPEC) koji se u četvrtak sastaju u Moskvi. (30.07.2015)
Pad cena nafte ne prestaje i počinje da liči na sunovrat koji nanosi ozbiljne štete ne samo manjim i srednjim firmama, već i velikim koncernima. Američka industrija se nada da će se situacija uskoro stabilizovati. (20.01.2015)
O ceni nafte se nije ovoliko govorilo još od krize sedamdesetih godina. Ovog puta kontekst je drugačiji: nafta je sve jeftinija, ali to nam se može obiti o glavu, komentariše Henrik Beme, urednik privredne redakcije DW. (24.12.2014)
Eugen Vajnberg, specijalista za sirovine nemačke Komercbanke, smatra međutim da će, posle odluke OPEK-a, cene nafte ostati znatno duže na dnu nego što se mislilo: „To će pogoditi ne samo zemlje OPEK-a, već i Rusiju, Meksiko i Norvešku.“ Međunarodni monetarni fond smatra da će probleme imati i zemlje kao što su Venecuela, Irak i Nigerija.
Ponuda verovatno ostaje visoka
Očekuje se da će ponuda nafte ostati visoka, upozorava Svetska banka. Razlog za to je što se na tržište vraća još jedan veliki proizvođač – Iran. Nakon što je Teheran postigao kompromis sa Zapadom u vezi s nuklearnim programom, on može ponovo, energično da pokrene proizvodnju nafte. „Nakon okončanja sankcija, naše je pravo da se odmah vratimo na proizvodni nivo koji smo imali, odnosno na naš nekadašnji prosečni nivo“, najavio je početkom septembra iranski ministar za naftu Bijan Namdar Zanganeh.
Pored toga, cene nafte bi sledeće godine mogle da padnu i zbog slabljenja globalne ekonomije, što prigušuje potražnju za energijom. Prema MMF-u, dramatičan pad cena te sirovine predstavlja jedan od najvećih rizika po ekonomiju. Na to upozorava i Međunarodna agencija za energetiku (IEA). „Niže cene možda jesu dobra vest za potrošače, ali postoji rizik da će izostati neophodne investicije u proizvodnju nafte“, upozorava IEA.
Pritisak na cenu nafte će čak da bude veći
Stručnjaci čak predviđaju da će se cena nafte naći pod još većim pritiskom. „Ponovo se pominje cena od 20 dolara za barel“, piše u izveštaju trusta mozgova „Energy Aspects“. U intervjuu za DW Spenser Velč, ekspert za naftno tržište iz londonske konsultantske firme IHS, potvrđuje da bi cena nafte mogla dodatno da padne. „Ako cena nafte padne na skoro 20 dolara po barelu, ponuda bi se smanjila i tako bi se ponovo podigle cene.“ Generalno, Velč smatra da je niska cena nafte loša za industriju frakinga, ali istovremeno i za dalji razvoj obnovljivih izvora energije.
„Niske cene nafte i gasa su u mnogim industrijskim zemljama – uključujući i Nemačku – delovale čak kao stimulativni paket za privredu, zbog toga što niske cene nisu proizvod niske potražnje, već odluke OPEK-a. Ove godine, potražnja za naftom trebalo bi da poraste kao retko kada – to je verovatno posledica nižih cena nafte“, zaključuje Eugen Vajnberg.
