Izvor: Politika, 08.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnjivi Nemci koji su prešli u islam
U atmosferi koja je stvorena posle spektakularnog hapšenja trojice potencijalnih atentatora, konvertiti se doživljavaju gotovo kao tempirna bomba u nemačkom društvenom tkivu Specijalno za "Politiku"
Berlin, 7. septembra – Posle hapšenja trojice islamskih fanatika i potencijalnih atentatora, nemačka javnost se kreće između euforije i histerije. Hvali se na sva usta uspeh organa bezbednosti u, kako se tvrdi, sprečavanju velikog krvoprolića. Uhapšeni su već bili pribavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hemikalije za pravljenje bombi koje bi imale razorniju moć od onih, svojevremeno, u Madridu i Londonu. Ovim je izbegnuta repriza američkog crnog septembra na nemačkom tlu – na nišanu uhapšenih nalazili su se, prevashodno, američki vojni objekti u ovoj zemlji – a nacija se, istovremeno, suočava sa (mogućim) katastrofičnim scenarijima.
U tim sumornim predskazanjima i upozorenjima prednjače političari, posebno oni iz tabora konzervativaca. Zahteva se davanje dodatnih ovlašćenja policiji i, u tom kontekstu, opet oživljava sporna ideja sa totalnom kontrolom modernih komunikacija (kompjuteri, Internet). Najviše varničenja, međutim, izazivaju zahtevi uticajnih stranačkih prvaka da se nemački građani koji su prešli u islam stave pod stalnu policijsku prismotru, a oni koji se vraćaju sa "terorističke obuke" u Pakistanu izoluju i kazne po kratkom postupku.
Strah od konvertita postao je gotovo fizički opipljiv. Oni se, u atmosferi koja je stvorena posle spektakularne akcije policije i hapšenja dvojice nemačkih konvertita, Frica G. (28) i Danijela S. (21), zajedno sa njihovim turskim kompanjonom Ademom "Ipsilon" (28), doživljavaju kao tempirna bomba u nemačkom društvenom biću.
S namerom da malo ohladi usijanu atmosferu, danas se apelom protiv histerije oglasila Margot Kesman, biskup evangelističko-luteranske crkve iz Hanovera. Ne poričući da među nemačkim konvertitima zaista ima i onih koji su skloni nasilju i bombama, ona se buni protiv frontalnog sumnjičenja svih nemačkih građana koji su prešli u islam, upozoravajući da bi upravo takav odnos prema njima izazvao dodatnu radikalizaciju i stvorio stvarnu opasnost za zemlju.
Kesmanova uz to upozorava da se ne mogu imati dva aršina kad su u pitanju konvertiti: ako zapad, s pravom, podsetila je, kritikuje, ugrožavanje prava i verskih sloboda, na primer u Indoneziji i Turskoj, za one koji su prešli u hrišćanstvo, ne može udarati žig na svoje građane koji su se, iz raznih razloga, opredelili za islam.
Oko tih razloga, i stvarnog broja nemačkih konvertita, u opticaju su posve različite verzije. Kad je o broju reč, podaci se kreću između osamnaest hiljada i preko sto hiljada. Prvi podatak saopštava Islamski arhiv u Zosetu, drugim barataju nemački eksperti koji se bave ovim problemom, kao što je Klaudija Dačke iz Berlina.
U "slikanju" profila nemačkog konvertita pravi se uočljiva razlika između onih "od juče" i nove generacije. Ranije se, najčešće, radilo o nemačkim građanima koji su ušli u brak sa muslimanom. Sledili su oni za koje je islam bio "mistično privlačan", pa oni koji su to činili iz ubeđenja i, konačno, oni koji su izlaz iz ličnih kriza videli u religiji koja nudi "jednostavna rešenja" i "konačne odgovore".
Među konvertitima starije generacije, kojima je daleka svaka pomisao na nasilje, ima dosta uglednih imena, kao što su Aksel Ajub Keler, predsednik Centralnog veća muslimana, i bivši (zapadno)nemački ambasador u Alžiru i Monaku Murat Vinfrid Hofman.
Nova generacija konvertita unela je u to naglašene političke i ideološke motive. Put takvih konvertita u islam ne "završava se u džamiji, nego u – "džihadistanu". Novi konvertiti se ne zadovoljavaju lakim dozama islama. Oni bi da to budu sto pedeset posto, konstatuje ovdašnji ekspert za islam Martin Rikhojzer. Skloni su radikalizaciji i dokazivanju.
Takav je, otkrivaju mediji, pozivajući se na izveštaje tajnih službi, nedavno uhapšeni Fric G (28). On je ne samo bio "mozak" trojke koja je planirala bombaške napade na najveću američku vojnu bazu izvan SAD, onu u Ramštajnu – 35.000 vojnika, nekoliko hiljada civila – i aerodrom u Frankfurtu, nego i vođa grupe islamskih ekstremista iz Ulma. Prošao je prošle godine "obuku" u terorističkim logorima u Pakistanu, kao i njegova dva kompanjona, takođe nemački konvertit Danijel S. i turski državljanin, koji duže vreme živi u Nemačkoj, Adem čije ime počinje sa ipsilon.
Njima bi, kako se čuje, iza brave, moglo da se pridruži uskoro još nekoliko ovdašnjih islamskih fanatika koje policija, takođe, odavno ima u viziru. To je, uostalom, najavio i ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble. Najiskusniji političar u vladi Angele Merkel – bio je u nekoliko mandata ministar u kabinetima Helmuta Kola – konstatovao je u jednom intervjuu da se zemlja nalazila "na ivici katastrofe" i upozorio da hapšenjem one trojke opasnost nije prošla.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 08.09.2007.]
