Izvor: Vostok.rs, 30.Mar.2012, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sumnjiv“ zbog boje kože
30.03.2012. -
„Džak uglja", „crnja" i ostale dosetke – o kome je reč? Tako gospoda nemački policajci među sobom nazivaju crnce. I to je teško nazvati čak i svakodnevnim rasizmom. Ljudi se više zabavljaju zbog toga što im je na poslu dosadno, nego zbog zlobe. Nedavno je jedan od čuvara reda među putnicima u prigradskom vozu ugledao jednog takvog „crnju". Čovek čija je provera vršena odbio je da pokaže dokumenta, a nisu pronađena ni u njegovom rancu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Zatim je, kao što je uobičajeno, usledila policijska stanica pretres, dokument je pronađen. Ispostavilo se da tamnoputi putnik nije ilegalac, već državljanin SRN, koji je odmah podneo tužbu zbog „samovolje". U prošli utorak administrativni sud u Koblencu nije video bilo kakvo prekoračenje ovlašćenja i nije zadovoljio žalbu.
Ilegalni migranti često dolaze u Nemačku prigradskim vozovima. Zato policija ima prava da vrši kontrolu „sumnjivih lica" po izboru. Naravno, pojam je prilično rastegljiv. Ali, pošto čoveku nije napisano na čelu da li ima ili nema državljanstvo, čuvari reda moraju da se oslanjaju na svoje iskustvo i intuiciju. Pritom spoljašnji izgled kao i boja kože mogu predstavljati osnovu za proveru. Takvo je obrazloženje sudske presude, sasvim korektno s pravne tačke gledišta, što potvrđuje i predsednik ruskog Udruženja za međunarodno pravo Oleg Hlestov:
„Ovakve radnje (policije) posebno ako se imaju u vidu najnoviji događaji u mnogim zemljama, uključujući i Rusiju, na sve načine treba podržavati. Zato što ponekad, krijući se iza reči o pravima čoveka, neki u suštini pokušavaju da pokriju ljude koji mogu počiniti zločin. Razgovore o mešanju u lični život i ograničavanju ličnih prava jedni koriste namerno, a drugi zbog neodgovornosti, kako bi ublažili oštra pitanja. Zato stanovništvo i strada. Smisao čovekovih prava je u tome da se štite i ona i društvo u celini. Prava čoveka se završavaju tamo gde on može da dođe u dodir s pravima drugih. A boja kože je svojstvo na osnovu kojeg se može smatrati da je ovaj čovek došao iz druge države."
Od ove priče ipak ostaje pomalo gorak ukus. On se sastoji u tome što se sudske presude i javno mnjenje ni iz daleka ne poklapaju uvek. I mi ne živimo u palatama pravde, već u običnom životu, koji ni iz daleka nije idealan. Vreme političke korektnosti, ponekad dovedene do apsurda, počinje da izvrće vekovne pojmove. U ovom slučaju: ako se policija usudila da kontroliše tamnoputog putnika, to znači da je u pitanju skoro rasna diskriminacija.
Nećemo tvrditi da je Evropa slobodna od rasnih predrasuda. Njih čak ima i previše. Posebno na nivou svakodnevice. Ali, nijedna ksenofobija ne nastaje slučajno. Isti ovi policajci u EU su više puta morali da rizikuju život umirujući gomile razjarenih došljaka iz Afrike ili arapskog sveta. Deo njih demonstrativno ne želi da se integriše u društvo koje im je pružilo utočište i deli s njima sredstva za život.
Ne treba se čuditi reakciji čuvara reda na ljude druge boje kože koji dolaze u zemlju. Za njih je to prvo svojstvo stranca, potencijalnog ilegalca. Treba se čuditi drugom: gospodi političarima koji decenijama dozvoljavaju haotičnu migraciju u Evropu. A sudbina policajaca je da umesto drugih vade kestenje iz vatre, ponekad se nalazeći u nezavidnoj situaciji dežurnih krivaca.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
