Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnje u čuvare bombi
Umesto da kao šok terapija naglo primiri političku krizu, vanredno stanje, koje je 3. novembra uveo pakistanski predsednik u generalskoj uniformi, iz dana u dan je produbljuje.
Pakistansko sve izvesnije klizanje ka suštinskoj nestabilnosti se prati sa nesumnjivom zabrinutošću, koja je sigurno najveća u Vašingtonu. Pakistan je Americi od septembra 2001. glavni saveznik u borbi protiv Al Kaide i najistureniji front u ratu protiv terora čije je glavno bojište trenutno u susednom Avganistanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i otuda Stejt department osude Mušarafovog nedemokratskog poteza kombinuje sa izrazima "podrške Pakistanu", grozničavo pri tom tragajući za opcijama i strategijom koja bi vodila ka izlazu iz situacije koja se po svemu može okarakterisati kao "pakleni scenario".
Njegovi glavni elementi su prvo mogućnost, koja je sve realnija, da se druga po veličini muslimanska zemlja (160 miliona stanovnika), dosad saveznik Zapada, pretvori u novi rasadnik islamskog radikalizma. Klice za to su već posejane: pokrajine uz avganistansku granicu već su postale "tvrđave talibana", a letošnji događaji u samom Islamabadu, u jednoj od njegovih najvećih džamija, pokazali su da se virus verskog fundamentalizma raširio i po celoj zemlji. Konačan dokaz za to bio je samoubilački napad prilikom povratka Benazir Buto iz političkog egzila, kada je poginulo oko 140 ljudi.
Ali ono od čega se američkim stratezima diže kosa na glavi, jeste druga mogućnost - da se islamski ekstremisti dokopaju pakistanskog nuklearnog arsenala. Glavni zaključak iz analiza koje su o ovoj temi poslednjih dana objavljene u vodećim američkim dnevnicima, pre svega u "Njujork tajmsu" i "Vašington postu", jeste da su opasne igračke u nesigurnim rukama - ali i da se u ovakvu situaciju došlo i zbog toga što je Bela kuća, dajući prednost "višim ciljevima", decenijama žmurila pred nuklearizacijom Pakistana.
On danas poseduje između 24 i 55 atomskih glava, uključujući tu i rakete koje mogu da ih dobace čak do Mediterana. Tvrdi se da Amerika ne zna tačno gde su sve uskladištene, ali da je dobila uveravanja kako su bezbedne, pre svega zato što se atomska jezgra čuvaju odvojeno od detonatora, kao i od raketnih sistema. Ključeve od atomskih silosa navodno ima samo uski krug generala lojalnih glavnom među njima, Pervezu Mušarafu.
Ali, koliko su ovi čuvari pouzdani? Pakistanska armija je sve donedavno smatrana najstabilnijom institucijom u Pakistanu, zemlji koja je pre 60 godina stvorena, da bi tek naknadno postala nacija, u čemu, po mnogim ocenama, ni do danas nije uspela.
Vojska je više od 30 godina postojanja Pakistana direktno upravljala zemljom, i verovatno bila jedan od ključnih faktora očuvanja njene celovitosti. Zapad je zato blagonaklono gledao i na puč iz 1999. kojim je na vlast došao general Mušaraf, koji je posle 2001. postao glavni partner i pozadinska podrška za NATO rat protiv talibana u Avganistanu - na sličan način kao što je general Zija ul Hak to bio tokom osamdesetih, u džihadu protiv tamošnje sovjetske okupacije. Žmurenje pred nuklearnim ambicijama Islamabada, razvoju njegove "islamske bombe" započetom još pred kraj šezdesetih, osvetilo se 1998, kada je Pakistan izveo čak pet atomskih eksplozija - i dramatično urušio ionako nepouzdan sistem globalnog nuklearnog nadzora.
Naknadno se, naime, ispostavilo da je "otac pakistanske bombe", nuklearni fizičar Abdul Kadir Kan, više od jedne decenije vodio privatni "nuklearni bazar", liferujući "nouhau" za atomsko oružje svim "nepoćudnim režimima" s vrha liste glavnih neprijatelja Amerike - od Irana, Severne Koreje do Libije. Ovaj skandal je pune dimenzije dobio tek 2004, kada je Kan priznao kome je sve, za dobre pare, pomagao. Ali, pošto je u međuvremenu stekao status nacionalnog heroja, za ovo mu nije suđeno - Mušaraf ga je specijalnim ukazom pomilovao, i danas je ovaj 72-godišnjak u kućnom pritvoru u Islamabadu, nedostupan za eksperte CIA koji sigurno za njega imaju mnogo pitanja.
Ono što se pak zna, to je da su dvojica Kanovih kolega 2001. u Avganistanu imali kontakte sa liderima Al Kaide, ali je nejasno kakvu su im ekspertizu pružili. U svakom slučaju, taj susret nije bio bezazlen.
Ono što je pak povod za aktuelne brige, jeste mogućnost da se, u kontekstu najnovije krize, armija podeli. U njoj je sada svaki peti oficir Paštun, pripadnik plemena koje živi u pograničnom području, s obe strane državne međe, čije su simpatije prema talibanima veoma jake. U najnovijim analizama ističe se i činjenica da je vojska već inficirana virusom islamskog radikalizma, koji se naročito primio u vojnoj obaveštajnoj službi, inače najzaslužnijoj za stvaranje talibanskog pokreta u završnici borbe protiv sovjetske okupacije Avganistana.
To sve znači da je pakistanski zaplet ponajmanje pitanje demokratije i toga da li će Mušaraf skinuti ili zadržati generalsku uniformu. U igri je mnogo veći i za globalnu bezbednost mnogo opasniji ulog.
Milan Mišić
-----------------------------------------------------------
Stranka Benazir Buto bojkotuje izbore
Lahore - Lider pakistanske opozicije i bivša predsednica vlade Benazir Buto najavila je juče da će njena strana najverovatnije bojkotovati parlamentarne izbore početkom sledeće godine. "Pakistanska narodna partija najverovatnije neće učestvovati na predstojećim izborima", izjavila je Buto preko telefona grupi novinara, preneo je AP. "Čini se da izbori nisu ništa drugo nego režirana predstava za ostanak na vlasti Pakistanske muslimanske lige... Zaključili smo da, čak i ako osvojimo vlast, to neće biti suštinska vlast, već samo privid vlasti", rekla je ona.
Tanjug
[objavljeno: ]
