Izvor: Politika, 17.Dec.2014, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sultanski udar na medije
Dok masovno hapsi turske novinare, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan na evropske kritike poručuje EU da „svoju mudrost čuva za sebe”
Masovnim udarom na opozicione medije, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potvrđuje utisak domaćih i stranih kritičara da se pretvara u autoritarnog sultana koji je rešen da uguši svaki javni otpor svom političkom programu.
Erdogan je hapšenja novinara iz medija bliskih njegovom rivalu Fetulahu Gulenu, muslimanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ulemi koji živi u SAD, opisao kao neophodan korak zbog „prljavih operacija” njegovih političkih neprijatelja, i istovremeno je pokazao da ga ne zanima šta u Evropskoj uniji misle o njegovim autoritarnim potezima.
„Oni uzvikuju sloboda štampe, ali (hapšenja) s tim nemaju nikakve veze. Ne brine nas šta bi EU mogla da kaže, da li nas EU prihvata kao članove ili ne, mi takvih briga nemamo. Molim vas da svoju mudrost čuvate za sebe.”
Među 31 osobom uhapšenom u nedelju nalaze se glavni urednici, direktori, producenti, ali i šefovi policije za koje Erdogan tvrdi da pripadaju Gulenovoj „terorističkoj mreži” koja hoće da ga sruši.
Kampanja u zemlji koja ima najveći broj novinara u zatvorima posle Kine posebno se aktivirala kada je Erdogan ušao u otvoreni sukob sa svojim nekadašnjim saveznikom Gulenom.
Turska televizija prikazala je snimak kako policija odvodi glavnog urednika najtiražnijeg lista „Zaman” Ekrema Dumanlija, dok mu redakcija aplaudira.
„Neka se plaše oni koji su počinili zločin”, izjavio je Dumanli, dok su stotine uzvikivale: „Slobodna štampa ne može da bude ućutkana!” Uhapšen je i predsednik televizije Samanjolu Hidajet Karača.
Oba medija kritikuju vladu otkako su u decembru prošle godine otvorene dve korupcijske istrage povodom optužbi da su neki ministri i poslovni ljudi bliski Erdoganu umešani u sumnjive poslove.
Vlast je uzvratila masovnim hapšenjima visokih policijskih funkcionera, uključujući šefa antiterorističkih snaga i šefa istanbulske policije, osumnjičenih za pripadništvo Gulenovom pokretu. Erdogan optužuje Gulena da formira paralelne strukture vlasti koristeći svoje simpatizere u sudstvu, policiji i drugim institucijama i da svoj uticaj širi preko određenih medija, posebno „Zamana”.
Gulenov rastuće popularan pokret Hizmet doživljava se kao glavni takmac Erdoganovoj autoritarnoj vladavini, koja sve više promoviše islamsku agendu. Iako Gulen, koji je Erdoganu pomogao da dođe na vlast pre više od decenije, negira da ima ambiciju da obori bivšeg saveznika, Erdogan je odlučan da skrši otpor. Premijer Ahmet Davutoglu je na skupu vladajuće AKP partije otvoreno napao one koji „objavljuju rat vladi preobučeni u sluge”.
Hapšenja su poslednji u nizu obračuna sa medijima koje je Erdogan vodio i tokom tri premijerska mandata pre nego što je u avgustu izabran za predsednika i sa sobom poneo svu vlast u Turskoj.
EU je oštro osudila hapšenja, dok je Vašington pozvao turske vlasti da zaštite slobode medija i druge demokratske vrednosti, ali predsednik otvoreno pokazuje da se ne obazire ni na unutrašnje otpore ni na kritike Evropske unije, koja mu je u više navrata zamerila autoritarni obračun sa demonstrantima na istanbulskom Taksimu 2013, pojačavanje kontrole nad sudstvom i umešanost u korupcijski skandal.
Posebno nezadovoljstvo tiče se položaja medija. Erdogan je naređivao blokade „Tvitera” i pojačanu kontrolu interneta. Zatvarao je TV stanice i listove. Mediji pod njegovom kontrolom su tokom predsedničke kampanje Erdoganu posvetili više od 500 minuta, a njegovom protikandidatu jedva pet.
Erdogan je tokom afere „Ergenekon”, koju je 2011. iskoristio da očisti i izoluje armiju kao garanta turske sekularnosti, takođe odbacivao optužbe oko pritisaka, ograničenja i zabrana medija i slobode izražavanja, ali je naložio hapšenje 26 novinara.
Lider glavne opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu rekao je da hapšenja predstavljaju „vladin udar na demokratiju”.
Zanimljivo je da je korisnik „Tvitera” poznat pod pseudonimom Fuat Avni, koji je dosad unapred najavio više policijskih akcija, u subotu objavio da će u nedelju biti masovnih hapšenja oko 400 osoba, uključujući 150 novinara. Uzbunjivač za koga se smatra da je blizak Erdoganu saopštio je da „za sada” neće biti hapšenja liberalnih novinara, ali je njegovo „otkriće” izazvalo veliko nezadovoljstvo i okupljanje ispred zgrade „Zamana”. Glavni urednik Dumanli je u petak otišao u sud u Istanbulu da bi se raspitao da li je pod istragom, ali je ostao bez odgovora.
Poznati uvodničar „Zamana” Abdulah Bozkurt ubrzo je objavio tekst u kome piše: „Odbijam da budem uznemiravan od pokvarenih političkih islamista, koji su naneli težak udarac demokratskim pravima i slobodama.”
„Erdogan i njegova klika, koji su sebe do grla uvalili u legalne probleme, mogu da orkestriraju lažne istrage zloupotrebljavajući krivični pravni sistem”, piše moj dobar turski kolega. „Oni mogu da manipulišu dokazima kako bi potpuno naivne izjave pretvorili u subverzivne aktivnosti, kao deo njihovog plana da obmanu javnost i preusmere pažnju od svojih pravnih problema i da tako svoje pogrešno delovanje eliminišu iz javne diskusije. Bez obzira na to, snažno verujem da će u borbi protiv ugnjetača pravda prevladati… Ovo je linija fronta bitke protiv masivnog napada na pravo slobode izražavanja i slobode štampe u Turskoj. Ukoliko ne odbranimo tu liniju, koja može da predstavlja najvažniji pojedinačni faktor koji će odlučiti budućnost ove zemlje, onda će puzajuća autoritarnost zauvek vladati ovom zemljom.”
Boško Jakšić
objavljeno: 17.12.2014.
