Izvor: Vostok.rs, 02.Nov.2020, 10:46
Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije - 31.10.
Pregled dešavanja na ratištu u Nagorno Karabahu za 31.10.
Mapa spornog regiona Nagorno-Karabaha
Interaktivna mapa bojevih dejstava (pogledajte ovde u novom prozoru)
Gubici Azerbejdžana prema podacima Jermenije
Međusobne optužbe Nagorno-Karabaha i Azerbejdžana za kršenje prekida vatre - Oružane snage Nagorno-Karabaha optužile su Azerbejdžan da je tokom noći granatirao naseljena mesta i civilnu infrastrukturu, dok je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo da je jermenska strana tokom noći granatirala ceo pojas duž Agdžabedinskog regiona.
Jermenska strana ponovo je optužila Azerbejdžan da u napadima na Nagorno-Karabah koristi zabranjenu municiju, a reč je o elementima hemijskog naoružanja i municije sa belim fosforom.
Kada je reč o napadima, jermenska strana tvrdi da je tokom noći odjeknula serija moćnih eksplozija u blizini gradova Šuši i Stepanakert u Nagorno-Karabahu, kao i da je u ranim jutarnjim časovima u prestonici Nagorno-Karabaha proradila sirena za vazdušnu opasnost.
Istovremeno, vojska Azerbejdžana tvrdi da je najveći broj jermenskih bombi pao u okolini sela Gijamedingli, ali da nije naneta veća materijalna šteta, kao i da u tim napadima nije bilo ni povređenih ni poginulih.
Pregled političkih vesti za 31.10.
RT: Rusija obećala „neophodnu“ pomoć Jerevanu ako se borbe u Nagorno-Karabahu preliju na tlo Jermenije - Moskva je obećala da će pružiti „neopohodnu pomoć“ Jermeniji ako tekuće borbe u otcepljenom regionu Nagorno-Karabah pređu na teritoriju zemlje, nakon što je Jerevan pozvao Kremlj u pomoć.
Rusija je saopštila da je spremna da se više uključi u sukob između Azerbejdžana i samoproglašene republike Nagorno-Karabah, iza kojeg stoji Jermenija. „Pomoć“ će doći samo ako borbe pređu na teritoriju Jermenije, koja sa Rusijom ima sporazume o bezbednosti.
„Rusija će pružiti Jerevanu svu neophodnu pomoć ako se borbe budu vodile direktno na teritoriji Jermenije“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, pozivajući zaraćene strane da odmah prekinu neprijateljstva.
Saopštenje Ministarstva usledilo je nakon što je jermenski premijer Nikol Pašinjan pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da započne "hitne" pregovore o mogućoj bezbednosnoj pomoći. Ranije u subotu, jermenski lider poslao je pismo Putinu, ističući da će borbe uskoro doći do granica njegove zemlje, žaleći zbog podrške Turske azerbejdžanskim snagama.
Ankara je otvoreno izrazila podršku svojoj „azerbejdžanskoj braći“, te negirala optužbe za pružanje direktne vazdušne podrške Bakuu, kao i za transport sirijskih militanata u ratnu zonu.
Intenzivne borbe započele su u Nagorno-Karabahu koji je pretežno naseljen etničkim Jermenima krajem septembra. Jermenija i Azerbejdžan međusobno su se optužili za započinjanje nove runde neprijateljstava, te su se više puta optuživali za gađanje civilnih ciljeva. Sukob je već doveo do velikih žrtava, kako suprotstavljenih strana, tako i civila, koji su masovno napustili ratnu zonu.
Iako su snage Nagorno-Karabaha u velikoj meri uspele da zadrže svoje položaje na severu i u centru regiona, azerbejdžanske jedinice napreduju duž granice sa Iranom. Borbe se trenutno vode na nekoliko kilometara od granice između Jermenije i samoproglašene republike Nagorno-Karabah.
Obe strane u sukobu odbijaju da polože oružje, te se međusobno optužuju za nespremnost za traženje kompromisa ili ustupaka. Svi međunarodni napori za postizanje prekida vatre, uključujući pokušaje Rusije i SAD-a su propali, pri čemu je svako primirje u najboljem slučaju trajalo nekoliko sati.
Dok se Nagorno-Karabah odvojio od Azerbejdžana devedesetih godina prošlog veka, nakon krvavog rata, Baku i dalje smatra samoproglašenu republiku sastavnim delom zemlje. Jermenija godinama podržava region, ali ipak nije priznala njegovu nezavisnost.
Baku i Jerevan dogovorili da civilna naselja i objekti da ne budu meta napada - U Ženevi je održan sastanak ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su postigli dogovor da u Nagorno-Karabahu na udaru ne budu civilna naselja i objekti.
Kako se navodi u saopštenju kopredsednika Minske grupe OEBS, dve strane su se dogovorile i da se preduzme čitav niz mera nezavisno od primirja.
„Dve strane neće namerno ciljati civilna naselja i objekte u skladu s međunarodnim humanitarnim pravom“, navodi se u saopštenju.
Baku i Jerevan treba da dostave i komentare i pitanja u vezi sa mogućim mehanizmima za verifikaciju primirja, a u skladu sa saopštenjem posle sastanka u Moskvi 10. oktobra.
Takođe, treba da dostave spiskove zarobljenika radi moguće razmene.
.jpg)
