Izvor: Politika, 11.Jan.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Nastićima odlaže se za februar
U razgovoru za „Politiku“ Vuk Nastić zahvaljuje na pomoći Srbije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Drama porodice Vuka i Verice Nastić i njihovog devetogodišnjeg sina i petogodišnje ćerke neće se sudski završiti do kraja januara zbog greške u rokovniku sudije. Rasplitanje ove po mnogo čemu bizarne, a po decu i porodicu traumatične, zavrzlame pomera se za prvu ili drugu nedelju februara.
U međuvremenu, slučajem koji je u nadležnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kalifornijske Agencije za zaštitu dece (CPA) iz grada Stoktona počele su da se bave i dve federalne institucije: kancelarija državnog tužioca SAD i Federalni istražni biro (FBI).
Prva je već dostavila svoj stručni nalaz (verifikovan i u kancelariji lokalnog okruga) koji potvrđuje tvrdnje porodice da su sporne golišave fotografije dece, zbog kojih su već sedmi mesec razdvojena od roditelja i data starateljima, snimila sama deca, a ne otac Vuk. FBI slučaj ispituje sa aspekta povrede građanskih prava Nastićevih.
Vuk Nastić se u međuvremenu, na preporuku advokata, podvrgao ispitivanju na poligrafu (detektoru laži) u jednoj privatnoj agenciji. Proveru koju je obavio penzionisani policijski stručnjak sa 34-godišnjim iskustvom prošao je bez ikakvih problema. Poligraf nije reagovao kad je negativno odgovarao na pitanja o tome da li je na bilo koji način seksualno ili lascivno bio zainteresovan za svoju ćerku, što CPA navodi kao glavni razlog za oduzimanje dece od roditelja.
Poligraf je takođe potvrdio da nije lagao i kad je govorio da nije autor nijedne od spornih fotografija koje su nađene na njegovom hard-disku u kompjuterskom servisu, zbog čega je prijavljen, optužen, i ostao bez posla, dok su deca oduzeta od njega i supruge. Ovo će svakako biti važan dokaz na suđenju, ali po svemu sudeći ne i odlučujući.
Kako je u razgovoru za „Politiku” izjavio Vuk Nastić, ključno svedočenje treba da bude ono koje će dati jedan dečji psiholog koji tek treba da pregleda decu i sudu predoči svoj nalaz.
Glavni zadatak tog psihologa, koji ima dosta iskustva sa decom svedocima, jeste da analizira izjavu devojčice datu ispitivačima agencije da ju je tata „pipao napred i pozadi”. Vuk Nastić kaže da je ta izjava njegove ćerke manipulacija, jer je nisu pitali da li je tata to činio dok ju je kupao.
„Tražili su nešto na osnovu čega će mene teško da optuže, pošto je u međuvremenu otpao prvobitni razlog za pokretanje celog slučaja: da sam ja autor spornih golišavih fotografija. Njen odgovor, dat posle pola godine razdvojenosti od nas, nije uopšte stavljen uz kontekst”, kaže otac koji ne gubi nadu da će porodična agonija ipak biti uskoro okončana.
Nastići strahuju od prirode sistema koji su silom prilika morali da dobro upoznaju. Služba za zaštitu dece, zajedno sa porodičnim sudom za ove slučajeve, zatvoreni je sistem koji je veoma zainteresovan ne za dobrobit maloletnika zbog kojih postoji, nego za sopstveni opstanak. Što neki slučaj duže traje, agenciji je lakše da opravdava svoje troškove i svoje postojanje.
Sudija koji odlučuje o tome ko je u pravu, roditelji ili CPA, deo je istog sistema i veoma retko presuđuje protiv svog poslodavca. Sem toga, za svaki slučaj koji se završi usvajanjem dece u nekoj porodici, od federalne države se dobijaju posebni bonusi, tvrdi Vuk Nastić, pozivajući se na razgovore sa advokatima koji su specijalisti za ovu vrstu predmeta.
Decu za sada može da viđa jedino majka, koja nije optužena za seksualno zlostavljanje, ali se tretira kao saučesnik, jer je znala da otac „dodiruje” svoju ćerku. Jedno dete viđa utorkom, a drugo četvrtkom, po sat, uz nadzor i zapisivanje svake reči koje se tom prilikom izgovore.
Decu, međutim, svake nedelje, bez svedoka, po sat ispituju predstavnici CPA. Tim ispitivanjima ne mogu da prisustvuju ni članovi hraniteljske porodice.
Deca, kaže nam njihov otac, izgledaju dobro, ne pokazuju da su depresivna, prihvatila su meksikansku porodicu u kojoj su. Jedino odbijaju da bilo šta kažu o razlogu odvojenosti od mame i tate. Kao da su strašno uplašena da bi sve što kažu moglo zauvek da ih odvoji od roditelja.
Kako nam je rekao Vuk Nastić, njegovi advokati će na jednodnevnom ročištu 26. januara podneti zahtev za poništavanje priznanja koje su on i supruga dali na početku procesa – priznanja koje im je preporučio tadašnji advokat da su nedovoljno brinuli o deci, kako bi izbegli težu optužbu za seksualno zlostavljanje. Novi branioci smatraju da je to priznanje iznuđeno i dato pod pritiskom.
Vuk Nastić je još bez posla i ne može da traži drugi, jer nije zatvoren dosije krivične prijave protiv njega, u šta jednostavnom pretragom Interneta može da se uveri svaki potencijalni poslodavac. „Sem toga, ne bih ni mogao da radim, jer svu svoju energiju trošim na saradnju i pomaganje advokatima”, kaže Nastić, koji je uprkos svemu sasvim pribran i razložan.
Zahvaljuje, zajedno sa suprugom, svima u Srbiji koji im pomažu, a od najveće pomoći dosad je bio srpski konzul u Čikagu Desko Nikitović. „S nama je u ovoj nevolji od prvog dana”, kaže otac Vuk.
Milan Mišić
objavljeno: 12.01.2011.
