Izvor: Politika, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Fuhimoriju u Peruu
Kako se boriti protiv terorizma, a da i sam u toj bici ne prekoračiš ovlašćenja i norme i ne pretvoriš se u teroristu? Peruanci očekuju odgovor na ovo pitanje na suđenju bivšem šefu države Albertu Fuhimoriju za čijeg su predsednikovanja (od 1990. do 2000) u masakrima paravojnih grupa pobijeni simpatizeri i pripadnici marksističke grupe Sendero luminoso ("Svetla putanja") koja je godinama sejala smrt po peruanskim vrletima. Ukoliko se ispostavi da je kriv, bivši predsednik latinoameričke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlje koji je zbog svog japanskog porekla 2000. godine pobegao u Tokio gde je uživao gostoprimstvo i imunitet, mogao bi da bude osuđen na doživotnu robiju.
Fuhimori je pobegao u Zemlju izlazećeg sunca, rodno mesto svojih roditelja, kada je postalo jasno da će kao predsednik Perua imati problema zbog očiglednih kršenja ljudskih prava i korupcije. Odatle je telegramom obavestio svoju prethodnu naciju da podnosi ostavku na mesto predsednika. Iako je za njim raspisana međunarodna poternica, živeo je mirno i berićetno u Tokiju, sve dok 2005. godine nije odlučio da se preko Čilea vrati u Peru gde je namerio da ponovo otpočne političku karijeru i kandiduje se za predsednika. Sve je u ovom svetu protkano ironičnim obrtima, pa je tako Čile, gde je u to vreme nekažnjen i nikad osuđen šetao u svom izobilju stečenom na račun države zloglasni bivši diktator Pinoče, odlučio da utamniči bivšeg predsednika susedne zemlje i na kraju ga isporuči svojoj latinoameričkoj braći s kojom je u vekovnim netrpeljivostima i razmiricama. Pinoče je u međuvremenu umro prirodnom smrću u dubokoj starosti, a da nije proveo ni dana u zatvoru, dok se u Čileu i danas iskopavaju masovne grobnice ljudi pobijenih po naređenju diktatora. No, Fuhimorija je zadesila drugačija sudbina.
Na suđenju koje je počelo u ponedeljak, Fuhimori odgovara za naručivanje dva masakra, koje je izvela grupa Kolina, paravojna organizacija, pod njegovom kontrolom. U predgrađu peruanske prestonice 1991. godine ubijeno je na jednoj zabavi 15 ljudi, dok je sledeće godine masakrirano devetoro studenata i jedan profesor, na učiteljskom koledžu Kantuta. Javnosti je objašnjeno da je to bila čistka nad pobunjenicima povezanim sa Svetlom putanjom. Žrtve Kantute sahranjene su u predgrađu peruanske prestonice, ali kada su počeli da se pojavljuju dokazi o ovom masakru tela su otkopana i spaljena.
Želim da znam zašto je moja kćerka ubijena, kaže danas Karmen Ojage, čija je dvadesetogodišnja kćerka Dora bila student na ovom fakultetu i nikada se, kako majka tvrdi, nije bavila politikom.
Posebna tačka optužnice tereti Fuhimorija za kidnapovanje novinara i biznismena i za potplaćivanje nekolicine poslanika i političara.
Naknadno se ispostavlja da je Vašington kao i sam predsednik Fuhimori znao da će se u ratu protiv terorističke gerile prekršiti ljudska prava od samog početka. Prema dokumentima vašingtonskog Arhiva za nacionalnu bezbednost, koje je objavio Univerzitet Džordž Vašington, koji se bavi obelodanjivanjem tajnih američkih papira, Fuhimorijev plan za uništenje Svetle putanje sastojao se iz dva dela. Prvi javni, sadržao je sve garancije za zaštitu ljudskih prava. Drugi tajni odeljak trebalo je da pripremi funkcionere da adekvatno odgovore na optužbe za kršenje humanitarnih normi. Ovaj memorandum odaslat je Vašingtonu iz američke ambasade u Limi još u avgustu 1990. godinu dana pre prvog masakra za koji sada Fuhimoriju sude. Američki arhiv je, kako piše "Vašington post", dostavio stotine sličnih dokumenata organizacijama za ljudska prava koje će na suđenju svedočiti protiv Fuhimorija.
U Vašingtonu je, takođe u ponedeljak, na veb-sajtu obelodanjen i telegram iz juna 1997. koji Alberta Fuhimorija tereti da je naredio likvidaciju nenaoružanih pobunjenika koji su se predali posle krize sa taocima u rezidenciji japanskog ambasadora u Limi 1997. godine. Predsednik Fuhimori tada je, po ovom telegramu koji je pre deset godina stigao do Vašingtona, naredio da "ne bude zarobljenika".
Očekuje se da će suđenje Fuhimoriju trajati najmanje godinu dana i da će na stotine svedoka biti u prilici da posvedoči o zločinima odreda smrti. Suđenjem bi nedvosmisleno morala da se utvrdi i direktna veza tadašnjeg predsednika Fuhimorija sa zločinima na terenu, kako bi se on osudio za komandnu odgovornost.
Na sličan način operisali su zloglasni odredi smrti u Pinočeovom Čileu (1973–1989). Pa iako su hiljade neistomišljenika bile zatrpane u masovnim grobnicama, a svi su izgledi da su se zverstva odigravala pod direktnom diktatorovom palicom, Pinoče je u grob otišao kao nevin čovek. Čile je, međutim, doprineo, poslavši Fuhimorija u Peru, da sličnu "oproštajnicu" ne zasluži i bivši peruanski predsednik.
-----------------------------------------------------------
Kriv za uništavanje dokaza
U posebnoj presudi na procesu za dela manje težine, Alberto Fuhimori, bivši predsednik Perua, osuđen je u utorak na šest godina zatvora, zato što je poslednjih dana svoje vladavine (1990-2000) naredio ilegalni pretres prostorija u kojima su se krili dokumenti o korupciji koji su potom uništeni. Ova presuda došla je dan pošto je na glavnom suđenju Fuhimori tvrdio da je nevin po svim optužbama. Fuhimorijeva kćerka Keiko Fuhimori, koja predvodi partiju fuhimorista u parlamentu, smatra da se u Peruu sprovodi sistematska kampanja protiv njenog oca. Zanimljivo je da većina Peruanaca, kako pokazuju poslednje ankete, misli da je bivši predsednik kriv što je kršio ljudska prava i naređivao masovne masakre, ali povoljno ocenjuje zavođenje reda i ekonomski boljitak u vreme njegove vladavine.
[objavljeno: ]
