Izvor: B92, 10.Mar.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina Gruzije pod upitnikom
Brisel, Berlin, Moskva -- Rusija se priprema da prizna gruzijsku oblast Abhaziju, izjavila je evropska komesarka za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner.
Rusija je prošle sedmice i zvanično ukinula trgovinske sankcije Abhaziji, što je naišlo na oštru osudu Gruzije. "Sve veća je zabrinutost da Rusija možda utire put za priznavanje Abhazije", ocenila je evropska komesarka i ponovila da EU podržava granice Gruzije.
Benita Ferero-Valdner je novinarima uoči sastanka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šefova diplomatija Evropske unije u Briselu istakla da je "EU uvek jasno podržavala teritorijalni integritet Gruzije".
"Razgovaraćemo o Gruziji i ... ono što možemo da uradimo jeste da još snažnije podržimo Gruziju u ovoj teškoj situaciji", rekla je ona.
Ferero-Valdnerova je navela da su Švedska i Poljska zatražile da EU učini više u stabilizaciji Gruzije uoči parlamentarnih izbora u maju.
Evropska komesarka je takođe navela da bi pomoć EU mogla da uključi i vizne olakšice za građane Gruzije i sporazum o trgovinskoj saradnji.
Neki analitičari povezuju potez Moskve s proglašenjem nezavisnosti Kosova, što je Zapad podržao, a čemu se Rusija snažno protivi.
Rogozin: Zavisi od prijema u NATO
Ukoliko Gruzija stupi u NATO, konačno će izgubiti Abhaziju i Južnu Osetiju, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin.
"Ne želimo mi da prisajedinimo tuđe teritorije, već Abhazija i Južna Osetija žele u Rusiju. Ako Gruzija stupi u NATO, tada će konačno izgubiti te regione", rekao je Rogozin u intervjuu nemačkom nedeljniku "Špigl".
Ruski diplomata je, takođe, rekao da bi Gruzija, "ukoliko pod pritiskom SAD postane članica NATO-a", to bio "njen kraj kao suverene države, jer obe njene pokrajine - Abhazije i Južna Osetija, ne bi ušle u Alijansu".
"Abhazi i južni Osetini blisko su povezani sa kavkaskim narodima, koji žive na ruskoj teritoriji", rekao je Rogozin, navodeći da bi u vezi s tim "pokušaj Gruzije da se probije u NATO" bila "provokacija, koja može da dovede do krvoprolića".
Skupštine tih dveju od Gruzije otcepljenih autonomija zatražile su 4. i 7. marta da skupština Rusije, Ujedinjene nacije, međunarodne organizacije i druge države priznaju njihovu nezavisnost, pozivajući se na "kosovski presedan".
U Suhumiju i Chinvaliju smatraju da Abhazija i Južna Osetija imaju više političko-pravnih osnova za priznanje nezavisnosti nego Kosovo.
Svoj najnoviji zahtev one su direktno povezale sa priznanjem nezavisnosti Kosova od strane mnogih zemalja Zapada, pozivajući se na princip prava naroda na samoopredeljenje i ističući da je u slučaju Kosova pokazano da se za rešavanje konflikata ne koristi princip poštovanja teritorijalne celovitosti država.
Sa svoje strane, Rusija, koja je neprekidno ukazivala na slučaj Kosova ima karakter presedana, istupila je jednostrano 6. marta iz režima sankcija Zajednice Nezavisnih Država prema Abhaziji, što je u Tbilisiju ocenjeno kao provokacija i korak upućen ne samo Gruziji, nego i demarš Zapadu, NATO-u i SAD.
Ruska Duma uputila je pozive predsednicima parlamenata Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja, otcepljenog od Moldavije, na raspravu posvećenu pitanju nezavisnosti nepriznatih država na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza i njihov dolazak planiran je za 13. mart.
Merkelova: Ništa od brzog prijema
Nemačka kancelarka Angela Merkel odbacila je danas mogućnost brzog prijema Ukrajine i Gruzije u NATO, u prvom redu zato što takav korak ne uživa većinsku podršku stanovnika tih zemalja.
"Da bi neka zemlja postala članica NATO-a, nije dovoljno da samo aktuelno političko rukovodstvo zastupa takvu politiku, već je potrebno i da stanovništvo u znatnom broju podržava pridruživanje NATO-u", rekla je Merkelova u obraćanju rukovodstvu nemačke vojske u Berlinu.
Očekuje se da će Ukrajina i Gruzija potvrditi kandidaturu za ulazak u NATO na samitu Alijanse u aprilu u Bukureštu, ali šanse da one budu i zvanično pozvane da postanu članice su male, smatraju analitičari.
"Zemlje koje su same suočene sa internim ili regionalnim konfliktima ne mogu, po mom mišljenju, biti članice NATO", rekla je Merkelova aludirajući na problem Gruzije koja je suočena sa separatističkim težnjama u Abhaziji i Južnoj Osetiji.
"Cilj naše alijanse je da se brani bezbednost. Ona nije alijansa u kojoj jedna ili više članica mogu još uvek da imaju problema sa svojom sopstvenom bezbednošću", navela je Merkelova.
Ruski predsednik Vladimir Putin sa kojim se Merkelova srela u subotu u Moskvi ponovio je svoje protivljenje širenju NATO na bivše sovjetske republike Ukrajinu i Gruziju.
Putin je tada takođe podsetio da većina građana u Gruziji i Ukrajini nije za ulazak u NATO.
