Izvor: Politika, 03.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudar stare i nove prestonice
Premijer Erdogan želi da ponovo premesti glavni grad u Istanbul kao što je to bilo u vreme otomanskih sultana, tvrde u opoziciji
Specijalno za „Politiku”
Istanbul, februara– „Ataturk se danas sigurno prevrće u grobu” – kažu opozicioni lideri reagujući na ideju premijera Tajipa Erdogana da neke važne državne institucije iz Ankare prebaci u Istanbul. Vlada očigledno želi, upozoravaju oni, da ponovo vrati prestonicu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bosfor, tamo gde su se vekovima baškarili otomanski sultani.
Premijer Erdogan je najavio da će na obale Bosfora prebaciti Centralnu banku Turske kako bi Istanbul pretvorio u međunarodni finansijski centar, u „Volstrit” tog dela sveta. On bi, takođe, da premesti i direkcije još tri državne poslovne banke – Zirat, Vakif i Halk.
„Vladina odluka potkopava osnovne principe ustava. Erdogan u dubini duše želi da izvrši otomansku restauraciju”, upozorava Onur Ojmen, jedan od prvaka sekularističke Republikanske narodne partije, vodeće opozicione stranke u Medžlisu (parlamentu). U njoj, inače, upozoravaju da vladajuća Partija pravde i razvoja ima tajni islamistički program, da će, pre ili kasnije, ugroziti sekularni sistem zemlje.
Igra sa ustavom
„Ne vidim ekonomske razloge za izmeštanje državnih banaka u Istanbul. Ovo je politička odluka... Centralna banka mora da bude nezavisna”, kaže stručnjak za investiciona ulaganja Gulaj Elif Gurgin.
Kada je Mustafa Kemal Ataturk došao na vlast, početkom dvadesetih godina prošlog veka, odmah je proglasio Ankaru, gradić u centralnoj Anadoliji, za prestonicu republike. Nije to bio hir, već strateška potreba. Istanbul je vekovima, zbog geografskog položaja, bio na vetrometini stranih zavojevača koji su, u talasima, stizali i s mora i s kopna. Hroničari su zabeležili: Ankara je tada imala jedva 20.000 stanovnika. U međuvremenu je izrasla u metropolu u kojoj sada živi četiri miliona duša.
Ataturk je dekretom prebacio državne službe u Ankaru, iako su mnogi želeli da ostanu u Istanbulu. Najveće probleme je imao sa stranim diplomatama kojima se nije išlo u anadolijsku nedođiju. Pogotovo što je to bilo skopčano i s ogromnim parama. Veliki reformator se nije predavao: u najlepšem delu Ankare besplatno je podelio placeve za ambasade vodećih zemalja, među kojima se našla i Kraljevina Jugoslavija. Ta diplomatska četvrt i danas postoji i ima zajedničku adresu – Ataturkov bulevar.
Premijer Erdogan nikad nije mnogo voleo Ankaru. To i ne krije. Ona je za njega uvek bila preozbiljan, dosadan birokratski centar. I ništa više. On je zaljubljen u Istanbul, u kome je proveo ceo život. Na Bosforu je počeo vanserijsku karijeru: prvo je postao gradonačelnik, a pre šest godina osvojio je i Tursku i došao na čelo vlade.
Gužva na Bosforu
Istanbul će se ugušiti ako se državne banke presele na Bosfor. U njega će preko noći stići jedan oveći grad, najmanje 50.000 službenika i članova njihovih porodica. Istanbul se već suočava s mnogim problemima. U ovom času niko tačno ne zna koliko ljudi u njemu živi: 12, a možda i 15 miliona. U potrazi za mestom pod suncem na Bosfor iz unutrašnjosti svakodnevno pristižu hiljade ljudi. Mnogi se, zbog neostvarenih očekivanja, vraćaju tamo odakle su došli.
Kada je bio gradonačelnik, Erdogan je, zarad toga, bio predložio uvođenje viza za došljake. Sada, kada ima neke prikrivene ciljeve, to je zaboravio, podsećaju ga politički protivnici
U vladajućoj Partiji pravde i razvoja, koja ima duboke islamističke korene, brane ovu ideju: „Opozicija ne razume dinamiku tržišne ekonomije”. „Nije važno gde je locirana centralna banka. Bitno je da ona vodi monetarnu politiku koja odgovara savremenom svetu”, kažu u toj stranci.
U sekularnim strukturama tvrde da je Erdogan konačno počeo da pokazuje pravo lice, da kida veze s Ataturkovom Turskom. Pogotovo što je maltene u isto vreme najavio da će ukinuti zabranu nošenja feredža čak i ako one označavaju – ne versko, nego i političko obeležje. Sutra će, kažu, izjednačiti verske i državne škole, vratiti šerijatski brak... izbrisati striktne granice između države i džamija.
Vojislav Lalić
[objavljeno: 04/02/2008.]
