Izvor: Politika, 24.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stvaraju znanje za izvoz
INTERVJU
Krupnim koracima je Institut"Mihajlo Pupin" iz Beograda zakoračio u Evropsku uniju učestvujući u, čak, sedam projekata iz informaciono-komunikacionih tehnologija, u čemu je jedna od vodećih naučnoistraživačkih ustanova u jugoistočnom delu Starog kontinenta. Za proteklih šest decenija (osnovan 1946) ostvario je međunarodno priznate rezultate. Generalni direktor dr Vladan Batanović, u razgovoru sa "Politiku", ocenjuje da je, kao i do sada, presudila kompetentnost domaćih istraživača.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Skoro je obelodanjeno da je naša zemlja, u naučnom pogledu, već zakoračila u Evropsku uniju. U kojim programima učestvuje Institut "Mihajlo Pupin"?
– Srbija je od 2007. učesnik u realizaciji naučnoistraživačkog programa koji finansira Evropska unija. To znači da, iako nismo članica EU, naša zemlja ulaže sopstvena sredstva u ovaj program. Da li nam to povećava šanse da dobijemo više sredstava za naš naučnoistraživački rad u okviru evropskih projekata? Mislim – ne. Finansiranje evropskih naučnih projekata zavisi od relevantnosti predloženog istraživanja, a ne od finansijskog doprinosa evropskim naučnoistraživačkim projektima. Ovo jeste veća šansa za uključenje u evropske integracije, ali tu šansu možemo iskoristiti samo ukoliko dokažemo svoju naučnu kompetentnost u oblastima koje je EU odredila kao prioritetne u narednom periodu.
Institut "Mihajlo Pupin" već učestvuje u sedam evropskih projekata, od kojih su tri deo Šestog okvirnog programa, dva spadaju u tzv. Intereg projekte i dva u bilateralne.
Čemu su, u najkraćem, ova proučavanja namenjena?
– Rezultati evropskih naučnoistraživačkih projekata, u kojima učestvuje Institut "Mihajlo Pupin", namenjeni su proširivanju polja primene novih informacionih tehnologija u očuvanju životne sredine, uspešnijem donošenju i proceni učinka upravljačkih odluka u poslovnom okruženju ili razvoju samih informacionih tehnologija.
Iz kojih razloga su "pupinovci" uvršćeni, rame uz rame, sa evropskim istraživačima? Kakvi se doprinosi od njih očekuju?
– Procedura izbora projekata i partnera u projektima koje finansira EU veoma je stroga i nije obojena ličnim, političkim ili finansijskim uticajem. Bitna je samo naučnoistraživačka kompetentnost, zbog toga smo učesnici u pomenutih sedam evropskih projekata.
Ima li od toga ikakve novčane i druge koristi (usavršavanje domaćih stručnjaka i smanjenje odlazaka u inostranstvo)? Šta, uopšte, znači za naše naučnike i stručnjake da sarađuju i sebe upoređuju sa evropskim (i svetskim)?
– Finansijska korist od učešća u naučnim projektima Evropske unije je nesumnjiva. Neko drugi, a ne budžet Srbije, plaća naučni rad i njegov razvoj u našoj zemlji. To je korist za celu državu. Korist za naučnoistraživačke organizacije je dodatni izvor prihoda. Za naučnike se ogleda u povećanju ličnih primanja. Ali finansijska nije jedina korist koja se ima od ovih projekata. Kroz rad na evropskim projektima povećava se kompetentnost domaćih istraživača i institucija, vrši se tzv. umrežavanje naučnoistraživačkog rada u okviru Evrope, stiču se nova znanja i iskustva. Istovremeno dobija se međunarodno priznata ocena kvaliteta naše nauke, a time, delom, i cele zemlje.
U koje ste još međunarodne i međudržavne poduhvate uključeni?
– Institut "Mihajlo Pupin" sa svojim preduzećima radi kao svaka druga profitabilna kompanija. Jedina razlika je u tome što su naši rezultati novo znanje, nova tehnologija, novi proizvod. Svi naši proizvodi namenjeni su tržištu, domaćem ili stranom. Kako prihodi od naučnoistraživačkih projekata predstavljaju mali deo naših ukupnih prihoda, najveći deo zarađujemo prodajući naše proizvode, tehnologije i složene upravljačke sisteme. Sve ovo izvozimo u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Evropsku uniju, Brazil.
Da li se to događa na sličnim istraživačkim poslovima i u našoj zemlji? U kojim područjima ste, jednostavno, nezaobilazan učesnik?
– Institut "Mihajlo Pupin" je nezaobilazni učesnik u svim složenim projektima informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Tu spadaju složeni informacioni sistemi za državnu upravu, upravljanje u elektroprivredi, saobraćaju, vodoprivredi, specijalnim oblastima u telekomunikacijama i u delu tzv. namenskih sistema.
Hoće li ustanovljenje Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo pospešiti ovu za budući ekonomski napredak veoma bitnu granu (ICT)?
– Samo premeštanje odgovornosti za razvoj informacionog društva iz Ministarstva nauke u Ministarstvo za telekomunikacije ne menja ništa u suštini. Bitno je da su Skupština i Vlada odlučile da posvete veliku pažnju ovoj oblasti i očekujem da će Ministarstvo za telekomunikacije uspešno obaviti svoj posao.
Zar nauka, istraživanje, razvoj i visoko obrazovanje nisu sada iscepkani na tri, možda četiri, srodna ministarstva? Ko sve to može da objedini, a ima toliko prožimanja i preplitanja?
– Broj ministarstava i nadležnosti su politička rešenja koja mogu, a ne moraju, da utiču na međusobnu povezanost i isprepletenost nauke, istraživanja, razvoja i visokog obrazovanja. Imajući u vidu vladinu platformu u ovoj oblasti, ne očekujem teškoće u realizaciji, ali znam da će to iziskivati nešto više napora u koordinaciji rada nadležnih ministarstava.
U večitim raspravama kome dati prednost – osnovnim ili primenjenim istraživanjima, na koju se stranu i zašto radije opredeljujete?
– Ne postoje primenjena istraživanja bez osnovnih. Osnovna istraživanja nemaju društvenu svrsishodnost, u ekonomskom smislu, ukoliko se kroz primenjena ne valorizuju u nove proizvode i tehnologije. Zbog toga je u novom programu istraživanja u Evropskoj uniji znatno veći naglasak na primenjenim istraživanjima, s ciljem da Evropa postane tehnološki lider u svetu u skoro svim oblastima, osim u namenskoj industriji. Mi kao mala zemlja, a sa željom da postanemo članica EU, treba u svojoj naučnoj politici da pratimo njene trendove i politiku. Istovremeno moramo uložiti veliki napor da i osnovna i primenjena istraživanja budu u funkciji razvoja domaće ekonomije, jer samo tako možemo obezbediti bolje uslove života i rada našim građanima.
[objavljeno: ]
