Izvor: Deutsche Welle, 18.Dec.2017, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studijama protiv stereotipa
Hrvatska je jedna od retkih zemalja gde se može studirati romistika – nauka o romskom jeziku, kulturi i istoriji. To je važan iskorak u integraciji Roma, smatra profesor Ljatif Demir. Sa njim smo razgovarali u Zagrebu.
„Romistika kao pojam nije ranije niti postojala u hrvatskom i bliskim jezicima!, objašnjava nam Ljatif Demir, profesor na Odseku za indologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Jer, odmah smo u razgovoru s njim primetili – taj izraz nije baš jako poznat no >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << možda postoji drugde na Balkanu? „Ne“, kaže on, „jer se izučavala samo romologija, nauka o Romima, ali romistika kao lingvističko područje nije bila pokretana niti u žarištima kao što bi bilo ono u Bugarskoj. Hrvatska je nauka time postigla jedinstveno ostvarenje, koje do punog izražaja dolazi tek s činjenicom da ovde živi relativno malo Roma, u poređenju sa Makedonijom i Srbijom, Rumunjskom i Bugarskom.“
Posredi su nove osnovne studije na Univerzitetu u Zagrebu pokrenute tek lani koje trenutno pohađa 18 studenata. U pripadajućim relacijama to nije malo nego je impresivno mnogo. Katedra se još razvija i trebaće godine dok realizuje autoreprodukciju – proizvodnju sopstvenog kadra.
- pročitajte još: Ja sam prvo čovek
„Moraćemo da dobavimo određenu količinu stručne literature, recimo, obzirom da je nema na hrvatskom jeziku. No možemo se služiti i onom na romskom, francuskom ili nemačkom. Uspostavićemo i saradnju sa srodnim studijima u regionu i šire. Veći problem krije se u političkoj nevoljkosti nekih od zemalja u okruženju da i same daju priliku romistima u svojim univerzitetskim sredinama. Jer, tamo ima onoga što je s jezikom ipak nenadomestivo, ima puno izvornih govornika“, kaže profesor Demir, tumačeći nadalje kako Romi u Hrvatskoj zapravo malo koriste romski jezik, u odnosu na njihove sunarodnike drugde u jugoistočnoj Evropi.
Velika odgovornost
Ljatif Demir i sam je iz Skoplja, tačnije iz četvrti Topaana, poznate po velikoj romskoj zajednici. No doktorirao je u Zagrebu, pa je ta veza – slučajna, kako sam kaže – bila presudna za nastavak njegovog rada na istom fakultetu. „Usudili su se da mi povere toliku odgovornost“, smeje se naš sagovornik, „a za to nije bila potrebna mala odvažnost, ako ćemo govoriti ozbiljno. Predrasude prema Romima su dan danas svuda jako izražene. Moji studenti često se na početku otvoreno čude kad susretnu Roma sa zanimanjem sveučilišnog profesora. Znači, čak i oni koji su sami izabrali romistiku.“
Nije to ništa čudno jer šire društvo mladim ljudima sve do fakulteta sugeriše o Romima jedno te isto. „Da varaju i da su prljavi, da kradu decu i slično“, priča Demir. Ali, činjenica je da se nedovoljna integrisanost Roma u društvo ogleda upravo na dvema ključnim parametrima – zaposlenosti i obrazovanju. Među sadašnjim studentima romistike uopšte nema Roma iz Hrvatske. Štaviše, samo je troje Roma ukupno – dvoje iz Makedonije i jedan iz Crne Gore. Razlog je očit, Romi u obrazovnom sistemu teško dospevaju do kraja srednje škole.
Značajan iskorak Hrvatske
„Podrška integraciji mora se sprovoditi od vrtića“, tvrdi profesor, „inače je nemoguće izbeći neke socijalne pritiske i uspeti. Romi nemaju druge domovine izuzev one u kojoj žive, oni više nisu nomadi kao što su nekoć bili velikim delom. A domovini su uvek lojalni i nikad nisu izazvali neki rat, generalno su miroljubivi. Smatram da je sve to dobar zalog da se nastoji prevladati međusobna bojazan između njih i većinskog naroda. Hrvatska je tu učinila ogroman iskorak, osnivanjem ovog studija, čemu je doprineo i romski saborski poslanik Veljko Kajtazi, jer je gradnja sustava odozgo veoma bitna. Ali, neće ići ni bez akcije odozdo, od rada u bazi.“
Kajtazi je i autor dosad jedinog romsko-hrvatskog i hrvatsko-romskog rečnika, dok Ljatif Demir sa saradnicima radi na hrvatsko-romskom rečniku s objašnjenjima za sve izraze. To kapitalno delo, kao nužan korak u razvoju hrvatske romistike, trebalo bi biti objavljeno do kraja iduće godine. Nakon toga će zacelo i neromski studenti znatno lakše usvajati gradivo.
Prvi hrvatski doktorat iz romistike
A jedna od takvih mladih koji čine istinsku perspektivu romistike i boljeg razumevanja Roma u Hrvatskoj jeste Katarina Katavić. Ta postdiplomska studentkinja indologije, danas zaokupljena doktoratom o razvoju novoindoarijskih jezika s naglaskom na romskom, dogodine bi trebalo da počne sa radom kao asistentkinja profesora Demira: „Sve je počelo startnom zaintrigiranošću dok sam studirala indologiju i germanistiku, naime, privukla me je sličnost između hindu jezika i romskog. Potom sam upisala izborne predmete, uvod u romski jezik i uvod u kulturu i književnost Roma. Bilo je jako zanimljivo, dinamično i posećeno, s puno studenata koji nisu bili s indologije.“
- pročitajte još: Problem se zove anticiganizam
Ona će se tako i dalje baviti sanskritom i hindijem, ali i romskim. Konačno, biće to prvi hrvatski doktorat u vezi s romskim jezikom. „Mislim da romistika ovde ima budućnost, pa se ne brinem ni za sebe. Studenti su motivisani, pokazali su već da im nije teško dolaziti ni subotom na redovnu nastavu. Nisu pasivni kao što je drugde čest slučaj“, rekla nam je Katarina Katavić, buduća prva hrvatska romistkinja i nastavnica na ovom polju.
Silvija Nešić (22) nije prva u porodici koja se muzički školuje, ali je prva koja je upisala fakultet. Studira muziku, svira klavir, peva u akademskom horu i dosta putuje. U slobodno vreme, kao članica NVO „Ternipe“ (na romskom Mladost) mlade Rome bodri da se školuju. „Trudim se da posebno devojčicama koje su ugroženije od dečaka budem primer da ostanu u školi i da se sve može kad se hoće.“
„Oduvek sam znala da neću da ostanem samo na srednjoj školi, i pošto volim decu upisala sam visoku školu za vaspitača“, kaže Cecilija Vajc (21). Njen uspeh je utoliko veći što je već deset godina u nekoliko hraniteljskih porodica. Nada se da će kad završi studije što pre naći posao u nekom vrtiću i moći da plaća stan jer tada gubi pravo da ostane u sistemu hraniteljskih porodica.
U mahali živi i Turkijan Redžepi (44), koji se sa svojim udruženjem i produkcijskom kućom bavi problematikom romske zajednice u Srbiji, a prilozi koji se mogu naći na internetu, bave se pitanjima koja tište Rome.
Deca vole da poziraju pred kamerom! „I ranije sam radio kao novinar, a na ovu ideju sam došao 2013. kada na Dan Roma niko od medija u Nišu nije to ni pomenuo. Imao sam neku kameru, i počeo da snimam. Tako je nastala produkcijska kuća „Roma world“, kaže Turkijan Redžepi.
Ajša Alić (40) radi kao pedagoška asistentkinja u jednoj niškoj osnovnoj školi. Kaže da je njeno zanimanje nastalo kao projekat romskih asistenata u nastavi, da bi kasnije bilo prepoznato kao potreba, pa danas postoji u celoj Srbiji. „Pedagoški asistent je veza između porodice, škole, učenika i lokalne samouprave. Radim i u nastavi i u dopunskoj nastavi sa svom decom koja trebaju pomoć u učenju.“
Ajša tek zadnjih 15 godina zbog posla živi u romskoj mahali. Kaže da su roditelji svesniji nego pre da je škola važna, ali da sada sa asocijacijom pedagoških asistenata radi na rešenju drugog problema. „Romska deca najčešće ne idu u vrtić, a jedan od razloga je i taj što se to plaća. Mi ih želimo u sistemu kako bi na polasku u prvi razred bili jednaki sa svojom generacijom većinskog naroda“.
Nataša Petrović (37) se takođe posvetila devojčicama i devojkama iz seoskih područja, i kao pedagoški asistent, i kao trener ženskog fudbala. Ovo drugo joj je hobi već duži niz godina, ali u njemu uživa najviše. „Za loptu oduvek znam, ona me je oduvek zanimala. Bila sam u ŽFK Mašinac 13 godina, a bila sam i član omladinske reprezentacije. Sada sam već 2 godine trener ŽFK Morava iz Žitkovca“.
Diplomirani novinar Ana Saćipović (61), svoja pisanja usmerila je na projekte namenjene za pomoć ženama Romkinjama. Direktorka je Udruženja Romkinja „Osvit“, i više od 20 godina se bavi ovim problemima. „Jedan od značajnijih projekata je S.O.S. telefon za žene i to na romskom i srpskom jeziku, inače prvi na romskom jeziku u Evropi“, ponosno ističe Ana.
Iako je diplomirala na psihologiji i godinu dana pre roka, Anita Cekić (32) ne radi u struci, već kao pedagoški asistent i stručni saradnik za decu koja školu pohađaju po inkluzivnoj nastavi. Nedavno je postala mama, a period trudnoće je iskoristila da postane i psihoterapeut. „Ja ne prestajem da radim na sebi i dalje se nadam da ću raditi u struci, pre svega zbog svog samoostvarenja“, kaže Anita.
Osman Balić (66) je inženjer koji je svoje inženjerske dane proveo u Institutu Edvard Kardelj i Institutu Mašinske industrije a poslednjih 20 godina se bavi pitanjima Roma. Kaže da u vreme kada je on studirao nije bilo uobičajeno da Romi upisuju fakultete, mada nije bilo prepreka za to. Svojim najvećim uspehom smatra mikrofilmovanje rendgenskih snimaka i slične inovacije koje je uneo kao inženjer.
Kada je reč o romskim pitanjima, Osman Balić je posebno ponosan što je pokrenuo pitanje bezbednosti Roma u romskim naseljima. Osnovao je 19 dobrovoljnih vatrogasnih društava u romskim naseljima gde su nabavljeni vatrogasni aparati za gašenje požara budući da su ova naselja vrlo neuslovna i sa lošom infrastrukturom.
Autor: Jelena Đukić Pejić
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
