Izvor: Politika, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Strah” uzbudio Poljake
Specijalno za „Politiku”
Varšava, januara – „Siguran sam da će to izazvati veliku debatu”, prognozirao je Jan Tomaš Gros još jula 2006. kada mu je u SAD izašla knjiga pod naslovom „Strah” o posleratnim napadima Poljaka na domaće Jevreje. Godinu i po dana pošto je knjiga izašla i u Poljskoj, ovo predviđanje se više nego ispunilo. Protiv knjige protestuju istoričari, Katolička crkva, patrioti, pravi i lažni, a pokrenuta je i istraga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog „klevete protiv poljskog naroda”.
Ovaj kontroverzni istoričar, koji predaje na američkom Prinstonu, u knjizi tvrdi da su posleratni napadi na poljske Jevreje imali dva glavna motiva. Jedan je bio da se preživelim žrtvama holokausta ne vrati njihova imovina, a drugi je da se izbrišu tragovi poljskog učestvovanja u pogromima Jevreja tokom nacističke okupacije.
Centralni događaj knjige jeste poznati masakr u mestu Kielce jula 1946. kada je pobijeno nekoliko desetina Jevreja. Do pogroma je došlo pošto je proširena lažna glasina o tome da su Jevreji oteli i usmrtili jednog dečaka iz katoličke porodice. „Poljaci su ubijali svoje (jevrejske sugrađane)”, tako je autor rezimirao poruke knjige.
Prema poljskim istoričarima, „Strah” je, međutim, prepun poluistina, i laži. Poljski Institut pamćenja naroda (IPN) odbacio je zaključke Grosa i knjigom odgovorio na knjigu – izdao je brošuru poljskog istoričara Mareka Hodakjeviča o poljsko-jevrejskim odnosima u posleratnim godinama. „Na ljude se mora gledati individualno. Na osnovu dokumenata koje imamo, ne možemo se saglasiti s Grosovom teorijom da su posle rata Poljaci nastavili s genocidom Jevreja”, izjavio je ovaj istoričar „Gazeti viborči”.
Direktor IPN-a Januš Kurtika tvrdi, izabravši kraći, klasičan postupak, u jednoj rečenici diskvalifikujući ovog profesora s jednog od najcenjenijih američkih univerziteta – „Gros nije nikakav istoričar”. Katolička crkva je knjigu označila za propagandu koja ima za cilj da pokrene svetsku osudu Poljaka, a katolički nedeljnik „Glosa” je za gotovo sve što je u knjizi napisao rekao da je laž. Nisu po strani ostali ni „nadležni organi”. Okružno tužilaštvo u Krakovu otvorilo je istragu. „Cilj je utvrditi da li je javno bio oklevetan i vređan poljski narod”, objasnila je Boguslava Marćinocska, portparol tužilaštva. Za to krivično delo preti kazna od tri godine zatvora.
Gros piše da treba okončati s takvim shvatanjem istorije prema kome su Poljaci bili samo žrtve ili junaci. Još ranije, u razgovoru za prinstonski univerzitetski list „Vikli bilten”, iz koga je proizašao uvodni članak u knjizi, Gros, ipak, odbacuje da su Poljaci primili mentalitet nacista. „Nacisti su bili besomučno antipoljski orijentisani”, tvrdi on i dodaje da je utoliko paradoksalnije da su Poljaci posle rata proganjali Jevreje.
Gros je rođen 1947. u Poljskoj, u SAD je emigrirao kao jedan od najeksponiranijih lidera studentskih protesta 1968. (bio je u zatvoru pola godine). Prvo veliko uzbuđenje u Poljskoj je već izazvao 2001. knjigom „Susedi” u kojoj decidirano tvrdi da masakr tokom rata oko stotinak Jevreja u mestu Jedvabne imaju na duši sami Poljaci, a ne Nemci kao što se do tada govorilo. Tadašnji poljski predsednik Aleksander Kvasnjevski se zbog toga izvinio Jevrejima. I sada se još, međutim, vode sporovi oko broja žrtava.
Novu knjigu Gros je napisao zato što, kako je objasnio, oseća obavezu da se razjasne događaji odmah po završetku rata. On tvrdi da je u periodu od 1944. do 1947. u Poljskoj ubijeno oko 1.500 Jevreja i označava ih „žrtvama poljskog antisemitizma”. Istoričarima, više nego faktografske greške, smeta to što se iz njegovih knjiga stiče utisak da su svi Poljaci antisemiti. A oni to nisu, iako nije baš malo onih koji ne samo što mrze, ili su mrzeli, Jevreje – nego su ih i ubijali.
[objavljeno: ]
