Izvor: Politika, 10.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah otpisanih Iračana
Neizvesna sudbina desetina hiljada saradnika stranih trupa u Iraku
Uoči najavljenog, delimičnog povlačenja trupa internacionalne zajednice iz Iraka - brojčanog poravnavanja u skladu sa normalizacijom situacije na terenu, kaže se - u vladinim kancelarijama interventnih sila kuju se planovi za selekciju iračkih saradnika i članova njihovih porodica. Kako stvari stoje, malom broju odabranih biće obezbeđen azil na Starom kontinentu i u Novom svetu. Desetine hiljada Iračana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od pekara do prevodilaca, biće prepušteno pretećoj sudbini izdajnika i kolaboracionista.
Obim selekcije dokumentovan je minulih dana u Velikoj Britaniji. Posle najave smanjenja broja vojnika pod zastavom Ujedinjenog Kraljevstva, sa sadašnjih sedam hiljada na manje od četiri hiljade, u londonskom Houm ofisu ubrzano se vrše pripreme "za odbranu granica pred najezdom iračkih azilanata".
"Ukupan broj Iračana koji potpadaju pod kategorizaciju ′saradnik′ i članova njihovih porodica, procenjuje se, samo u slučaju saradnje sa britanskim trupama, na petnaestak hiljada", ukazao je portparol Houm ofisa, ističući neophodnost selekcije. Koliki je ukupan broj Iračana, koji vide jedinu šansu da prežive, ako se povuku sa internacionalnim trupama iz Iraka, lako je izračunati - ako se uvaži podatak da dvadesetostruko brojnija vojska od britanske, trupe SAD broje u Iraku preko 160.000 vojnika.
Međunarodne humanitarne organizacije ECRE i PRO AZIL postavile su zahtev Briselu da omogući azil za najmanje dvadeset hiljada Iračana u Evropi. Konačnu odluku trebalo bi da donese Savet ministara EU na predstojećoj raspravi o Iraku, 17. i 18. avgusta, u Luksemburgu.
Ričard Vilijams, predstavnik ECRE pri EU, istakao je da je Evropa već dala azil 19.800 Iračana, u skladu sa preporukom 15c Kvalifikacione orijentacije EU - svakom desetom podnosiocu zahteva. U međuvremenu, osamnaest hiljada izgubilo je status, pod izgovorom da se situacija u Iraku normalizuje...
Sa one strane Atlantskog okeana pristigla je vest da će SAD odobriti azil za sedam hiljada Iračana, nekima i američko državljanstvo: "Zahtevi će se odobravati licima koja su se istakla učinkom i pružanjem pomoći vojsci SAD u operacijama usmerenim ka normalizaciji stanja u zemlji (Iraku)", saopšteno je u Pentagonu. Naglašeno je postojanje pojednostavljene procedure odobravanja boravka u SAD. Umesto nekoliko meseci, obrada ovakvih zahteva, navodno, traje nekoliko dana. Kritičari poput senatora Edvarda Kenedija i Karla Livajna tvrde da je od ubrzane procedure imalo koristi oko stotinu od sedam hiljada Iračana.
U Briselu je minule nedelje ukazano na neophodnost nebirokratskog odnosa prema ugroženima na primeru - danskih imigracionih organa. U toku prošlog meseca Danci su odobrili šezdeset iračkih zahteva za azil, koji će stupiti na snagu kada vojnici iz kontingenta te zemlje napuste Irak.
U Britaniji, premijer Gordon Braun lično se zauzeo da se po hitnom postupku odobri 91 irački zahtev za azil. Odluci je prethodio skandal koji je izbio pošto je obelodanjeno da su odbijeni zahtevi Iračana za azil, zaposlenih u vojnoj službi Britanaca - uprkos pismu podrške koje je potpisala grupa visokih britanskih oficira, na čelu sa general-majorom Porikom Njujendom. Podnosioci su upućeni da postupe prema propozicijama za dobijanje regularne britanske vize: "Sve što vam je neophodno, navedeno je na Internetu", istaknuto je u pismu sa zaglavljem britanske vlade.
Nekoliko vodećih britanskih medija cinično je zahvalilo premijeru na podršci - thanks PM - zaključujući da sada preostaje da se dodeli još "svega" 15.919 viza.
Rešenje za suvišne i otpisane Iračane za sada se, ipak, ne nazire. Stara izreka - crnac je odradio svoje, pa može da ide - čini se prihvatljivijom od preduzimanja napora da se spreči još jedan "vijetnamski egzodus". Scene otpisanih građana Sajgona, kako beže pred nadirućim trupama Severnog Vijetnama, glože se oko preostalih mesta u poslednjem američkom helikopteru, ili tonu u preopterećenim ribarskim čamcima na pučini mora, vraćaju sećanja na kraj Vijetnamskog rata, u koji su SAD krenule da bi tamošnjim žiteljima donele slobodu i demokratiju po njihovom, dakle američkom, ukusu.
M. Kazimirović
[objavljeno: 10.08.2007.]
