Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od tašte, pilića i mraka
Procenjuje se da samo u Engleskoj i Velsu ima više od 10 miliona ljudi koji pate od raznih fobija
Dovoljno je da neko oseti iracionalan strah od dugih reči i onih koje pomalo neverovatno zvuče pa da katalog neobičnih fobija dobije nov pojam pod imenom hipopotomonstrozeskipedaliofobija.Ovakvo stanje, nekada skraćeno na samo zeskipedaliofobija, može „žrtve" da ostavi bez daha, da dovede do ubrzanog disanja, nepravilnog srčanog ritma, znojenja i sveopšteg osećanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << straha.Među strahovima koji parališu, svrstanim na sajtu changethatsrightnow.com, nalaze se i oni koji apsurdno zvuče, kao što su zemifobija, ili strah od velikog pacova, i alektrofobija iliti strah od pilića. Oni koji pate od lutrafobije plaše se vidri, oni sa globofobijom plaše se balona, dok od pteronofobije pate oni koji se plaše dodira perja.Generacije komičara trudile su se da saznaju i ispričaju što više viceva bez traga od penterafobije – straha od tašte. S druge strane, genufobija se koristi da opiše strah od Francuske i francuske kulture. Lekari fobiju definišu kao „konstantan, ekstreman ili iracionalan strah od životinje, predmeta, mesta ili situacije", koji, inače, nimalo ne zabrinjavaju većinu ljudi.
Strahovi obično nastaju u kasnom detinjstvu, periodu adolescencije ili odraslom dobu, katkada kao odgovor na neki zastrašujući događaj.
Dok neki ljudi koji imaju fobije od predmeta ili situacija na koje retko nailaze, kao što su zmije, često mogu da žive normalan život, drugi koji pate od kompleksnih fobija, na primer agorafobije – straha od boravka daleko od kuće – veoma teško mogu da vode normalan život.
Dobrotvorna organizacija za mentalno zdravlje „Majnd" u Engleskoj i Velsu procenjuje da ima više od 10 miliona ljudi koji pate od fobija, mada strah od prihvatanja i priznavanja problema dodatno otežava pribavljanje tačnih podataka.
U jednostavne fobije spadaju strah od određenih predmeta, situacija ili aktivnosti, pri čemu su najuobičajenije one koje se odnose na insekte, pacove, bakterije, zatvorene prostore, visinu ili letenje.
Kompleksne fobije, kao što je agorafobija, mogu da se sastoje od nekoliko povezanih strahova.
Profesor Robert Edelman, pokrovitelj Nacionalnog udruženja fobičara, kaže: „Bilo bi neobično kada bi postojao neko ko nema nikakve strahove, ali je mnogo manji broj ljudi koji pate od onesposobljavajućih kliničkih fobija."
Iako je fobija od golicanja perom malo neobična, profesor Edelman kaže da može da zamisli nekoga ko je ovakvu fobiju stekao, recimo, kao dete – kada su ga golicali onda kada on to nije hteo i nije mu se dopadalo. On sam kaže da je lečio ljude koji su se nelagodno osećali zbog klovnova, što nije daleko od straha od balona i dodaje da je „spisak mogućih fobija veoma dug".
Na osnovu jedne teorije o nastanku fobija ljudi su biološki programirani da se plaše određenih stvari.
„Možda je našim preistorijskim precima bilo korisno da se plaše mraka jer su tada mogli da budu napadnuti ili da se plaše malih životinja koje naokolo jure i mogu da im naškode", kaže profesor Edelman.
S. St.
[objavljeno: 21.01.2008]
.jpg)
