Izvor: Politika, 19.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od "nemačke Evrope"
Merkelova strepi za uspeh predstojećeg samita EU i nemačkog predsedničkog mandata: u ustavnom sporu Poljaci prete vetom To više nije samo njena oprobana taktika, da uoči velikih i odlučujućih skupova hladi očekivanja kako bi makar tanku dobit proglasila za veliki uspeh: kancelarka Angela Merkel zaista strepi za ishod predstojećeg samita EU (četvrtak i petak) i, konačno, ukupan učinak polugodišnjeg nemačkog predsedničkog mandata.
Ozbiljno je ugroženo ostvarivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njenog najambicioznijeg cilja, da evropsku familiju oslobodi teške ustavne blokade, nastale posle reskog referendumskog "ne" Francuza i Holanđana.
Iako, za sada, izolovana i sama u ustavnom sporenju oko budućeg sistema glasanja u Evropskoj uniji, Poljska preti da će blokirati vetom planirane reforme ako se njen zahtev ne usliši.
A zvanična Varšava izričito traži da se iz ustavnog teksta izbaci formula o "duploj većini", kao nepravedna i – opasna. Od dvadeset sedam članova evropske familije, poljsko stanovište, bar javno, donekle dele samo Česi, koji, međutim, za razliku od Poljaka ne prete upotrebom veta.
Iako su svi ostali saglasni sa nemačkom ocenom da je taj sistem "dobar za Evropu", Poljaci očigledno misle sasvim suprotno: iza njega se krije, uvereni su, i kad se s tim javno mnogo ne barata, "nemačka hegemonija" i opasnost da se sudbina Starog kontinenta, formulisana u staroj dilemi "hoće li Nemačka postati evropska, ili će Evropa biti nemačka", reši u korist ove druge mogućnosti.
Sa tom činjenicom nemačku javnost je, preko magazina "Špigl", otvoreno suočio poljski publicista Pjotr Buras. On tvrdi da formula "duple većine", po kojoj bi se kod donošenja važnih odluka kombinovao demografski princip (većina građana) sa korektivom "većine država", favorizuje najmnogoljudniju zemlju evropske familije, Nemačku, i čini njen uticaj (pre)dominantnim.
Strah od "nemačke opasnosti", uvek latentan s one strane Odre i Nise, postao je gotovo fizički, primećuje ovaj autor, posle rusko-nemačkog dogovora o izgradnji gasovoda koji će, morskim dnom, povezivati direktno dve zemlje, zaobilazeći Poljsku i, kako se u Varšavi tvrdi, ugrožavajući njene nacionalne interese.
U atmosferi uzburkanih strasti koje su buknule u Poljskoj, sporazum tadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera i ruskog predsednika Vladimira Putina, upoređivan je čak sa onim famoznim, i za Poljake fatalnim, sporazumom između Hitlera i Staljina.
U onu naizgled idealnu glasačku formulu, koja bi trebalo da isključi favorizovanje velikih – Nemačka bi, na primer, uz pomoć još dve-tri zemlje, ako bi se uzeo u obzir samo broj stanovnika, mogla uvek da preglasa ostale – ali i isključi "glasačku mašinu" malih (njih je brojčano mnogo više) na štetu demografski većih partnera.
Poljski kritičari takvog određivanja specifične težine glasova u evropskoj familiji upozoravaju da su otvorene sumnje u njegovu pravednost izrazili i neki švedski eksperti i političari, iako Švedska pripada onom krugu zemalja koje su veoma privržene donošenju prvog, i obavezujućeg, evropskog ustava.
Uprkos snažnom pritisku koji se na njih vrši poslednjih dana, braća blizanci Kačinjski, Leh (predsednik republike) i Jaroslav (premijer) demonstriraju nepopustljivost. Neki su u tome videli – austrijski kancelar Guzenbauer, na primer – pritajenu želju braće Kačinjski da "torpeduju uspeh" nemačkog predsedničkog mandata u EU koji se završava krajem juna.
Merkelova je priznala posle susreta sa poljskim predsednikom u Meseburgu kraj Berlina tokom minulog vikenda da još postoje "ozbiljni problemi" i da će ona pokušati sve da "spasi ustav". Šanse da to ostvari nisu, zaista, velike. I da nije pretnje poljskim vetom, postoji još čitav niz pitanja oko kojih nema saglasnosti u evropskoj familiji. Predstavnici osamnaest država koje su već ratifikovale ustavni tekst, prihvataju eventualne promene u odnosu na tekst koji su već usvojili, kad je reč o njegovom naslovu – ne mora izričito da piše ustav – i budućim simbolima EU (himna, zastava), ali ne i promenu suštine, pogotovu u onom delu kojim se regulišu osnovna prava, kao za sve obavezujući principi. Velika Britanija i Holandija su, pak, izričito protiv takve obaveznosti.
Merkelova, inače, namerava da na samitu "trasira stazu" za izlazak iz ustavnog ćorsokaka i njoj je saglasnost oko toga politički preko potrebna: eventualni fijasko samita obeležio bi njenu polugodišnju "vladavinu" Evropom.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 19.06.2007.]
